"Nema nikakvih koraka u tom smeru dok se ne postigne dogovor", rekao je Dačić na konferenciji za novinare povodom informacija da Priština priprema demarkaciju sa Srbijom.

Minitar je podsetio da je više puta ukazivao da nema dileme da mi želimo postizanje kompromisa, te da druga strana treba da se izjasni da li i ona to hoće.

„Dijalog će biti nastavljen u septembru, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić. Ne znam da li će biti još nekih sastanaka van tog dijaloga na raznim međunarodnim forumima. Trenutno nemamo neki predlog oko kojeg je postignut dogovor. O tome se tek razgovara. Ponekad se stvara utisak kao da je sve dogovoreno i rešeno", naglasio je on.

Povodom pominjanja da Priština želi da uzme Bujanovac i Preševo, Dačić je rekao da su to sve "prazne priče" i da ako neko želi da ozbiljno razgovara to mora biti deo ozbiljnog projekta.

„"Želimo najmanje loše rešenje za sve. Najviše bi voleli da zemlje koje nisu iz ovog regiona da prate taj proces i podrže rešenje do kojeg dođemo", rekao je Dačić nakon susreta sa šeficom dipomatije Gane.

On je podvukao da Srbija zbog toga zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova govori da je to pogrešna odluka i da pregovarački proces nije priveden kraju.

„"Nema nikakvih aktivnosti u pravcu demarkacije koje se sprovode. Postoji administrativna linija, a nju već dvadeset godina kontroliše Kfor. Nikakvih drugih aktivnosti nema. Ako neko misli da je kompromis da treba da dobiju Preševo, Bujanovac, Medveđu mislim da ne razumeju situaciju u kojoj se nalaze", podvukao je Dačić.

Sever Kosova je prepreka "Zelenoj transverzali", ako pripadne Srbiji

On je istakao da bi, ako Srbija usled razgraničenja dobije sever Kosova, to bilo zatvaranje puta takozvanoj Zelenoj transverzali. „"Sever Kosova je prepreka tome", poručio je on.

Upitan za referendum o mogućem rešenju za KIM, Dačić je odgovorio citirajući Čerčila da se nalazimo "na kraju početka tog pregovaračkog procesa".

„"Tragamo za nekim konkretnim, kako Amerikanci često kažu "kreativnim rešenjima". Koje će biti prihvaćeno ili ne i da li će doći do rešenja videćemo. Veoma je važno o čemu se odlučuje i glasa na referendumu", rekao je on podsećajući da je na nekim referendumima postavljano pitanje koje nije bilo realno.

Tek kada se bude našlo najbolje rešenje za sve, prema njegovim rečima, biće održan referendum.

„"Ali još smo daleko od svega toga", naglasio je Dačić.

Predsednik Komisije kosovske vlade za demarkaciju granice Špejtim Bulići "ne vidi prepreku za obeležavanje granične linije"

Članovi Komisije kosovske vlade za demarkaciju granice, prikupljanjem dokumentacije, počeli su pripreme za obeležavanje linije sa centralnom Srbijom, izjavio je predsednik te komisije Špejtim Bulići i dodao da "ne vidi prepreku za obeležavanje granične linije", preneo je RTS pozivajući se na prištinske medije.

"Pripreme u komisiji, prikupljanjem faktografske dokumentacije i izradom strategije, počele su na zahtev kosovskog premijera Ramuša Haradinaja. U ovoj situaciji postoje određene promene graničnih linija koje su se desile u određenim periodima. Ali sve ove promene, koje su se dešavale na graničnoj liniji, pokrivene su dokumentacijom i političkim odlukama iz određenih vremenskih perioda", rekao je Bulići.

Kako se navodi, može da se očekuje da na sledećem sastanku kosovskog predsednika Hašima Tačija i predsednika Srbije Alekandra Vučića u Briselu, bude razmotreno i pitanje granične korekcije.

Prištinski analitičari ukazuju da nijedna institucija nema pravo da odlučuje o teritoriji, savezima, miru, spoljnjem dugu, izuzev kosovske skupštine.

"Samo skupština može da odlučuje o pitanjima koja se odnose na teritoriju i niko drugi ", kažu analitičari.

Šta za Prištinu znače Gazivode?

Kosovski institut za istraživanje i razvoj politike (KIPRED) objavio je prošle nedelje studiju u kojoj je analizirano pet konkretnih modela za rešavanje kosovskog čvora - podela ili razmena teritorija, model dve Nemačke, model Britanije i Irske, model Južnog Tirola, ali i ono što nazivaju "hrvatsko-jugoslovenskim/srpskim" modelom.

U istraživanju "Opcije za pravno-obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije", navodi se da je interes Prištine da zadrže jezero Gazivode i Trepču, koji se nalaze na severu Kosova i Metohije, ali i da ne formira Zajednicu srpskih opština na koju se obavezala pre više od pet godina potpisivanjem Briselskog sporazuma, prenosi "Blic".

Kako se navodi, od svih rešenja najšire i najpodrobnije govori se o modelu podele, odnosno razmene teritorija, uz napomenu da je reč o rešenju o kome se sve više govori od početka ove godine i koje su kosovski premijer Hašim Tači i albanski premijer Edi Rama uzeli u razmatranje.

Prema izveštaju, navodi se da izgleda da Tači veoma ozbiljno razmatra tu opciju, za koju koristi eufemizam - "korekcija granica".

"Ta opcija bi mogla da znači samo podelu Kosova ili podelu u kombinaciji sa razmenom teritorija u koju bi ušli i delovi u kojima su Albanci masovno naseljeni u Preševskoj dolini na jugu Srbije. Deljenje bi moglo da znači da bi delovi Kosova severno od reke Ibar bili pripojeni Srbiji, a, ukoliko je i razmena teritorija uključena, Preševska dolina postala deo Kosova", navodi se u izveštaju i dodaje da je reč o teritorijama približno iste veličine.

Očekivanja su da bi u slučaju postizanja ovog dogovora Srbija, svakako, tražila posebnu zaštitu za imovinu i interese SPC na Kosovu, a u obrazloženju ove opcije, kao primer mirne razmene teritorija navodi se model po kome su to učinile Holandija i Belgija 2016. godine.

"Iako je politička konotacija drugačija nego u slučaju Kosova i Srbije, ovaj sporazum pokazuje da je model razmene teritorija moguć i da funkcioniše", navodi se u izveštaju i dodaje da bi razmena teritorija morala da bude sprovedena na takav način da ne proizvede nasilno raseljavanje stanovništva, niti ugrožavanje ljudskih prava i sloboda.

U izveštaju se konstatuje da bi podela sa razmenom teritorija mogla biti najmanje loše rešenje i za Srbiju i za Kosovo, kao i da je faktična podela nastala još 1999. godine "kada su NATO snage sprečile OVK da uđe na teritoriju severa Kosova".

Kao argumenti protiv ovog rešenja, navodi se da bi to umanjilo sliku o Kosovu kao multietničkom društvu, kako su ga zamislili SAD i njihovi evropski saveznici, ali i da bi moglo da proizvede dalje transfere stanovništva - Srba sa juga na sever, i Albanaca sa severa na teritorije južno od reke Ibar.

Takođe, navodi se i da bi time bili ugroženi ekonomski interesi Kosova, jer bi važna imovina, kao što su Gazivode i Trepča, pripale Srbiji, i treće da bi to mogao da bude opasan presedan za druge zemlje koje imaju slične etničke probleme, kao što su Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Izveštaj ističe da je Kosovo na papiru multietničko društvo, ali da je u realnosti ono potpuno podeljeno, da bi rezultat podele i razmene teritorija mogao da dovede do toga da Kosovu pripadne vojna baza Srbije kod Bujanovca, kao i da bi podela mogla da dovede u pitanje kontrolu nad Koridorom 10, koji Srbiju povezuje sa Makedonijom i Grčkom sa jedne, i Hrvatskom, Slovenijom i Austrijom, sa druge strane.

Kada je reč o Trepči i Gazivodama, navodi se da kosovska ekonomska održivost samo delom zavisi od te imovine i dodaje da su tri od pet rudnika Trepče locirani južno od Ibra i da bi ostali Kosovu, ali za Gazivode da je to slaba tačka za Kosovo, jer snabdevaju Kosovo pijaćom vodom, ali i generišu eklektričnu energiju.

Ukoliko bi Gazivode pripale Srbiji, Beograd bi došao u priliku da blokira protok i da bi to bilo izvor novih tenzija na relaciji Srbija-Kosovo.

U zaključku izveštaja ističe se da su podela i razmena teritorija najkontroverznije i opasne opcije, zbog svih neizvesnosti koje nose sa sobom.

"Bilo bi delimično opasno za Kosovo da razmatra ovu opciju bez saglasnosti zapadnih partnera", navodi se u zaključku izveštaja.