Svi građani koji imaju tekući račun u nekoj od banaka od sutra će imati pravo na besplatnu "dina" karticu.
Banke, medutim, nemaju obavezu da izdaju "dinu" klijentima sve dok im ne istekne postojeca kartica koju su dobili od tih banaka.
To predvida novi Zakon o medubankarskim naknadama koji je parlament usvojio u junu, a cija primena u tom delu pocinje 17. avgusta.
Gradani ce na zahtev moci od banke ponovo da dobiju i strane kartice na kojima su imali racun - "vizu" ili "masterkard".
"Dina" kartica ce moci da se koristi u inostranstvu posredstvom najvece kineske korporacije za finansijske usluge i karticna placanja Cajna JunionPej (C hina UnionPay, CUP) i to u 160 zemalja sveta.
"Banka ne mora da vam izda 'dinu' do trenutka dok vam ne istekne postojeca kartica. NBS se opredelila za takav model da se ne bi odjednom stvorio veliki pritisak da se zamene sve kartice jer bi to stvorilo velike gužve, a u pitanju je obiman posao", receno je ranije Tanjugu u Narodnoj banci Srbije.
U Srbiji cak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za placanja u zemlji, a samo tri odsto u inostranstvu.
Ipak, za cak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van Srbije i naše institucije nad tim nemaju nikakav nadzor.
ŠTA KAŽE ZAKON?
Cilj zakona je, pored vece transparentnosti i nadzora, i snižavanje visokih troškova karticnih placanja odnosno medubankarske naknade koja u našoj zemlji prosecno iznosi oko 1,1 do 1,2 procenta, pa i više od dva procenta.
Ideja je da se rasterete trgovci koji su svoje troškove prebacivali na cenu robe i usluga, a na kraju su "deblji kraj" izvlacili gradani.
Do sada svi ti troškovi bili prebacivani na trgovca, a trgovac je onda to prebacivao na cenu robe i usluga, objašnjavaju u NBS.
Prema analizama NBS, trošak bankarskog sektora prema internacionalnim karticnim sistemima za 2017. godinu iznosi više od 30 miliona evra, što znaci da je samo u poslednje tri godine oko 100 miliona evra izašlo iz naše zemlje.
"Nas i Kineza...": Sa dina karticom u 160 zemalja
Kada se placa "dina" karticom, za prosecnu transakciju od 1.800 dinara koliko iznosi za srpsko tržište, trošak je 2,16 dinara koji je prakticno preko NBS priliv za budžet Srbije, dok je trošak prema dva najveca karticarska brenda koji se koriste u našoj zemlji za tu istu transakciju 8,2 odnosno 12 dinara, a koji su direktan odliv finansijskih sredstava iz naše zemlje.
Clan 9. Zakona o medubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija na osnovu platnih kartica stupa na snagu 17. avgust, navode u NBS.
Tim clanom se sprovodi ispunjenje zakonske obaveze NBS da obezbedi stabilno i pouzdano funkcionisanje nacionalnog platnog sistema, za šta mandat imaju i sve centralne banke u zemljama EU.
Platni sistemi su izuzetno važna finansijska infrastruktura jer obraduju ogromne iznose tudih novcanih sredstava i zbog toga se u svakoj uredenoj zemlji sveta oni nadziru i kontroliše se njihov rad.
Medutim, od 2014. godine kada je uspostavljen celovit pravni okvir za poslovanje platnih sistema u našoj zemlji, nijedan inostrani karticni sistem nije izrazio želju da uskladi svoje poslovanje s tim pravilima i registruje svoje poslovanje u Srbiji.
Takode, udeo karticnih transakcija u našoj zemlji u ukupnim bezgotovinskim placanjima se neprestano povecava, tako da sada iznosi oko 57 odsto, a od toga se 87 odsto transakcija platnim karticama u dinarima u celini realizuje u platnim sistemima izvan.
Zakonom je uvažena velicina i nefleksibilnost inostranih karticnih sistema da prilagode svoje poslovanje manjim zemljama i data im je alternativa da mogu da nastave svoje poslovanje na nacin na koji su i do sada poslovali ili da iskoriste mogucnost koju im zakon daje još od 2014. godine odnosno da registruju svoje poslovanje u Srbiji.
