Šarčević: Priča oko promene imena škola je ispolitizovana; Prosvetari mogu očekivati povišicu oko 10 odsto

Predlog Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV) na čijem čelu je Sulejman Ugljanin da se promene nazivi osam škola u Novom Pazaru, Tutinu i Prijepolju je ispolitizovana priča, kaže ministar prosvete Mladen Šarčević.

On je naglasio da se priča svodi na to da "Sulejman Ugljanin nema fotelju i mesto u Vladi Srbije" te da je prvo pokušao da "rovari" pozivom Bedžeta Pacolija da poseti Novi Pazar, a da sada nastavlja sa predlogom promene imena škola.

"Cela priča je ispolitizovana. Mislim da ostali članovi Bošnjačkog nacionalnog već treba da izađu i kažu da Ugljanin i njegova grupa predstavljaju 20 odsto, a ne sve Bošnjake", rekao je Šarčević novinarima u Beogradu.

On je dodao da od predloženih imena bošnjačkih pesnika ni za jednog nije čuo i upitao se zašto nisu predložili da škole ponesu imena pesnika kao što je Meša Selimović, Skender Kulenović koji su svima poznati.

"Ako bi se nova škola otvarala, ne bi niko imao ništa protiv. Ja od onih imena koje su oni predložili nisam čuo ni za koga. Morao bi neko da me edukuje, možda sam slabo informisan. Mislim da znate da se tu krije deo političke priče", zaključio je Šarčević.

ŠARČEVIĆ: PROSVETARI MOGU OČEKIVATI POVIŠICU OKO 10 ODSTO

VEĆE PLATE PROSVETARIMA KOJI RADE U OTEŽANIM USLOVIMA

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio je danas da uvođenjem platnih razreda plate nikome ne mogu biti smanjene i da na veće koeficijente mogu računati prosvetari koji rade u otežanim uslovima, kao i oni koji imaju pedagoška zvanja.

"Oni koji rade u specijalnim odeljenjima, gde su deca sa posebnim potrebama, zatim u kombinovanim odeljenjima oni su i do sada imali veći koeficijent i oni ulaze u veću kategoriju. Oni ljudi koji su imali pedagoška zvanja takođe ulaze u veću kategoriju", rekao je ministar novinarima u Beogradu.

On je pozvao sindikate da učestvuju u izradi timova za kvalitet u školama, te da već sada 25 odsto ljudi zaposlenih u prosveti može da se uvede u prvu pedagošku kategoriju, što automatski znači veći platni razred.

Kako kaže, sindikatima je predlagao od samog početka da naprave analizu, kako bi se videlo gde su prosvetari prošli lošije od ostalih, ali i da granski sindikati sednu i razgovaraju i "budu iskreni jedni prema drugima i kažu da li profesor geografije treba da bude u istom platnom razredu kao lekar".

Upitan da li je realno da nastavnik geografije ima istu platu kao lekar, Šarčević je rekao da smatra da "ne bi trebalo da bude tako, ali da to treba i drugi da kažu".

Podseća da je 10 odsto ljudi u prosveti u višem platnom razredu, i da još 25 odsto kroz pedagoške kategorije mogu da dobiju veći platni razred.

"Borio sam se kao lav da postignemo najbolji mogući status (za prosvetne radnike) i to znaju svi u Vladi, ali nisam svemoguć", zaključio je ministar.