LEŽIŠTE BORA KOD BALJEVCA NA IBRU: Milioni tona retke rude u srcu Srbije!

KANADSKA kompanija “Erin ventures”, iz Vankuvera, kako saznaju “Novosti”, pronašla je u rejonu Piskanja, nedaleko od napuštenih rudnika uglja kod Baljevca na Ibru (u opštini Raška), rezerve rude bora, čija je bruto vrednost veća od dve milijarde dolara.

Prema preliminarnoj studiji izvodljivosti, ovaj rudnik bi mogao da bude u funkciji 21 godinu. U tom periodu, odavde bi moglo da se dobije 11 miliona tona bora, koji se koristi u svemirskoj tehnologiji i industriji za proizvodnju mobilnih telefona.

PROČITAJTE JOŠ: Velika očekivanja od Jadra

Ova mala kanadska kompanija je ušla u program bušenja na ovom lokalitetu nakon što je multinacionalna kompanija “Rio Tinto”, najveća rudarska korporacija u svetu, odustala od koncesije na tom području.

PROČITAJTE JOŠ: U JADRU "GAJIMO" SREĆU: Hoće loznički litijum zbog hidrogenske bombe?

Inače, upravo “Rio Tinto”, uz tursku državnu kompaniju “Eti Maden”, kontrološe čak 80 odsto svetske proizvodnje bora. Otkriće kanadskog “Erina” je takvog kvaliteta da su mnogobrojne svetske kompanije sada zainteresovane za strateško partnerstvo sa njima.

Najveći deo rezervi bora, čak 75 odsto, nalazi se upravo u Turskoj. Međutim, otkriće kanadskog “Erina” sada stavlja Srbiju u red zemalja sa ogromnim rezervama tog materijala. Čak se procenjuje da je ležište u Piskanji mnogo kvalitetnije od onih koja su do sada pronađena u svetu.

Prema nepotvrđenim podacima, jedna od najvećih svetskih kompanija dogovorila se sa “Erinom” o početnim ulaganjima od 20 miliona dolara, kako bi se unapredio projekat “Piskanja”.

Prema načelnom dogovoru, u naredne dve godine ta firma, čije se ime, zbog konkurencije, drži u tajnosti, trebalo bi da finansira dalja istraživanja u okolini Baljevca na Ibru, kako bi se potvrdilo da li je to ležište, kako se pretpostavlja, treće po veličini i bogatstvu u svetu.

ZAŠTO SE "RIO TINTO" POVUKAO?

PO koncesionom ugovoru iz 2006. godine, “Rio Tinto” je u geološka istraživanja kod Baljevca na Ibru i izradu fizibiliti studije trebalo da investira više od 10 miliona evra, da bi posle toga počele pripreme za otvaranje rudnika i rafinerije za preradu borne kiseline u prahu. U taj posao trebalo je da bude uloženo do 130 miliona evra, a radni angažman bi dobilo oko 700 radnika. Međutim, oni su od tog posla odustali, nakon čega je istražna prava preuzeo kanadski “Erin”.