ČUVARKE TRADICIJE Rukotvorine žena iz Šapca biće pokloni za diplomate
Rukotvorine žena iz Gradske organizacije invalida rada iz Šapca, poput zlatoveza, čipke sa stolnjaka, izvezenih detalja sa pojaseva i peškira, imaće oznake geografskog porekla i biće poklon diplomatama.
Komentara 0
Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost Vlade u saradnji sa NALED-om i Etno-mrežom Srbije dodelilo je Gradskoj organizaciji invalida rada Šabac i Miroslavi Savković, predsednici organizacije, priznanje "Čuvari tradicije" za izuzetan doprinos u očuvanju kulturnog nasleđa.
Ovo priznanje dodeljuje se tradicionalno svake godine institucijama, lokalnim samoupravama, donatorima, domaćim i stranim kompanijama koje brinu o tradiciji i doprinose razvoju sektora rukotvorina širom Srbije.
Cilj projekta je da rukotvorine žena kao što su zlatovez, čipka, pojasevi, peškiri ponesu oznaku geografskog porekla i uvrste se među poklone stranim diplomatama kao simbol naše kulturne baštine.
Naše kulturno blago je, recimo, pregača koju su nosile najbogatije Mačvanke preko svog skuta da bi se što bolje udale. Ona se do sada čuvala u depou Narodnog muzeja u Šapcu, a uskoro će se naći na uramljenim komadima platna. Na poleđini minijature biće naznačeno odakle potiče vez kako bi se vlasnici poklona - diplomate i inostrani zvaničnici - upoznali sa našim kulturnom nasleđem.
- Nama je cilj da to izvorno prenosimo i u minijature koje će imati jasnu poruku. One će na prednjoj strani imati deo floralnog veza sa pregače iz 19. ili 20. veka, a na pozadini će imati deklaraciju iz kog perioda je pregača, koja je tehnika veza i čije je vlasništvo, jer u depou Muzeja imaju zaštićena imena čije ćemo elemente i ornamente ovde prenositi - kaže Mira Savković, predsednica Gradske organizacije invalida rada.
Nekada su bile u škrinjama devojaka, spremne za miraz ili prosidbu, a danas te pregače uz pomoć zlatnih niti oživljavaju članice ove organizacije.
- Prvo mora da se uradi lepljivo platno, pa srpsko platno da se natrukuje i onda vezemo. Moramo svaki detalj verno da prenesemo kao na skutu, peškiru ili pregači koje su nosile naše bake - kaže Milanka Đurić, jedna od članica organizacije.
Ne krije da ovaj posao nekad i nije tako jednostavan.
- Jako je komplikovano i jako teško. Ova tehnika zahteva oštro oko i preciznost - objašnjava nam.
Najteže je kada preko kartona provlače niti, ali je cilj važniji - originalnost i očuvanje kulturne baštine.
Precizno i unikatno urađen detalj, sa jasnim obeležjem porekla, uzora i perioda po kom je rađen, idealan je poklon za one koji žele da se upoznaju sa našim narodnim običajima.
Original najlepših devojačkih sprema
Njih 11 članica šabačkog Udruženja invalida rada dobilo je sertifikat za autentičnost zlatoveza. Iskustvo u rukotvorinama nije od velike pomoći jer je njihov zadatak da najlepšu devojačku spremu iz mačvanskih škrinja, poput kecelje, peškira, stolnjaka, koji se čuvaju u šabačkom muzeju, učine nalik originalu.
- Mnogo je složen posao, zahteva mnogo strpljenja, mnogo preciznosti, traži odličan vid i fantastičan ubod. Ubodi moraju da budu tačno jedan do drugog, nema ni za koji deo milimetra pomeranja. I da se jako dobro slaže konac, i uz to ima čvrstinu da se uvrće, tako da sve to mora dobro da se složi da bi lepo izgledalo - ističe Milanka Mićić.