"Ideja o podeli ponovo bi otvorila pitanje granica na Balkanu"

"Diskretno, srpski i albanski politički lideri istražuju mogućnost da pomire svoje razlike razmenom teritorija", naveo Bilt u tekstu za Vašington post, dodajući da ta ideja nije nova i da cirkuliše već godinama u Beogradu, ali da je nedavno privukla pažnju i vodećih albanskih krugova.

"Tu može postojati više verzija. Kosovo bi moglo da ustupi područje severno od Ibra, naseljeno uglavnom Srbima, i stekne diplomatske pluseve, a moguće i dobije dominantno albanskim stanovništvom naseljene lokacije na jugu Srbije. Srpski predsednik Aleksandar Vučić je razmišljao u tom pravcu, a i albanski premijer Edi Rama deluje prijemčiv, kako mi je rekao tokom razgovora", navodi Bilt.

Bilt, međutim, smatra da, iako se diskurs polako kreće ka novim podelama u regionu, to je "recept za geopolitičku nestabilnost", pošto je Balkan "ionako suviše balkanizovan".

Prema njegovim rečima, podela Kosova bi ponovo otvorila debatu o budućnosti Bosne, a tu je i još teže i opasnije pitanje Makedonije, u kojoj Albanci čine značajan deo stanovništva.

Bilt kaže da ima i onih u Briselu i Vašingtonu koji bi mogli reći da, ako se lideri u regionu slože oko razmene teritorija između Srbije i Kosova, zašto bismo mi imali neke primedbe.

Švedski diplomata, međutim, ocenjuje da je takav pristup može izazvati nevolje u budućnosti i da Vašington i Brisel moraju da osveste pred tim rizicima.

"Nesumnjivo, kompromis se mora naći između Beograda i Prištine, kako bi se unapredile evropske i atlantske integracije obe zemlje. To može da uključi i veći stepen decentralizacije za srpske delove Kosova, i može značiti prijem Kosova u UN", naveo je Bilt. 

"Postepena integracija Srbije i Albanije u EU i NATO, sve na bazi postojećih granica i ograničenja, jedini je put ka trajnoj stabilnosti u regionu. Igranje sa granicama i podele na Balkanu bilo je opasno ranih devedesetih prošlog veka i ostalo je takvo i sada", zaključuje Bilt.

Švedski diplomata poznat je po tome što je obavljao više više funkcija u mirovnom procesu tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji.

Bilt je  tokom 1995. služio na mestu specijalnog izaslanika za EU za prostor bivše Jugoslavije, a potom je bio kopredsedavajući Mirovne konferencije u Dejtonu. Obavljao je i funkciju visokog predstavnika za BiH od decembra 1995. do juna 1997. Od 1999. do 2001. nalazio se na mestu specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan.

Bilt je funkciju premijera Švedske obavljao od 1991. do 1994. godine, dok je šef diplomtije bio od 2006. do 2014.