U Grčkoj svadbena tradicija umnogome nalikuje srpskoj, ali koliko ima neverovatnih sličnosti, toliko ima i razlika i običaja karakterističnih samo za Grke. Kao što vam je verovatno poznato, najveći procenat grčkog stanovništva ispoveda pravoslavlje, odakle zapravo i potiču najveće sličnosti.
U grčkoj pravoslavnoj tradiciji postoje tačno određeni periodi koji su pogodni za venčanja, jer će tada parove čekati najveća sreća u braku, a interesantno je da takav običaj zapravo dolazi iz nekadašnje paganske tradicije i mitologije, koja je uspela da nađe svoje mesto u hrišćanstvu.
Tako, na primer, januar je prema grčkoj mitologiji bio mesec posvećen boginji Heri, Zevsovoj ženi, zaštitnici braka i plodnosti, i vrhovnoj boginji na Olimpu. Kasnije, kada je Rim preuzeo veliku porciju grčke mitologije i implementirao je u svoju, Hera je dobila ime Junona, i njen mesec je postao jun. Stoga, bilo da izaberete januar ili jun, smatraće se da je venčanje pod Herinom zaštitom.
Klasična venčanica
Iako je grčki prostor za svadbe veoma bogat, i može se čak reći, preteran, kada je reč o tome svadbenoj toaleti, možemo slobodno reći da se po tom pitanju neguje klasika. Stari Grci su bili naročito poznati po tome što su slavili lepotu i atletizam, što se pre svega može videti u proslavi Olimpijskih igara, koje su prvobitno organizovane u slavu bogova, što se posle odrazilo i na njihov način oblačenja.
Grčku modu karakterišu klasične, duge, bele haljine, koje su naglašavale senzualnost njihovih bogova, zbog čega su ove elegantne haljine ostale popularne i do dan danas. Grčke mlade su nekada nosile kombinaciju crvenih i žutih velova koji su simbolisali vatru i imali su ulogu da zaštite mladu od delovanja zlih duhova, a danas ugavnom nose tradicionalnu, dugu belu haljinu kao simbol čistoće, što je sad običaj u većini društava.
Još jedna zanimljivost po pitanju odevanja je što se tiče nakita, pa je po mlade bilo obavezno da nose dijamante (ako su to mogle da priušte), jer su oni simbolisali suze bogova u kojima su se ogledali “plamenovi ljubavi”.
Kada je reč o običaju bacanja buketa koji je zapravo došao iz zapadne tradicije, i koji je takođe vrlo čest i na srpskim venčanjima, kod Grka se ovo retko dešava. Mlada nosi buket belog cveća kao simbol čistoće, a prema grčkoj tradiciji to su obično gardenije.
Bombonjera sa kufetama
Kufete predstavljaju bademe posute šećerom, koji imaju jako važnu ulogu u grčkoj pravoslavnoj ceremoniji venčanja. Belina badema simboliše čistoću, jajasti oblik badema plodnost, a njegova tvrdoća, dugotrajnost i izdržljivost braka, dok šećer predviđa “slatkoću” budućeg braka.
Kufete se dele kao dar za goste, pri čemu se pre toga stavljaju na poslužavnik i blagosiljaju u crkvi, nakon čega se pakuju u ukrasne vrećice ili kutije. Ova poslastica u celosti simbolizuje sve ono što mladence čeka u zajedničkom životu, odnosno i gorko i slatko, ali i želju da budu srećni, zdravi, bogati, i da imaju decu i dug život.
Tradicionalno, kufete se razdeljuju odmah nakon ceremonije, kada mlada i mladoženja po prvi put pozdrave svoje goste, ali mogu biti razdeljene i za vreme recepcije, pri čemu se se u vrećicama od tila uvek nalazi neparan broj ovih poslastica, kao simbol nedeljivosti venčanog para.
Kumbaros
Kumbaros je kod Grka nešto poput kuma kod Srba. On ima posebnu ulogu tokom ceremonije venčanja, i tokom same proslave, ali u odnosu na zapadnjačku tradiciju, njegova uloga je sveta i pridaje joj se mnogo veći značaj od svedočenja na venčanju. Kumbarosu pripada čast da krsti prvorođeno dete budućeg bračnog para, i takođe da bude neka vrsta spiritualnog staratelja nad detetom.
Vekovima stara ceremonija
Ceremonija venčanja u grčkoj pravoslavnoj crkvi predstavlja nešto sveto i uzvišeno, i praktično je nepromenjena od 11. veka, i takođe implicira da venčanje samo po sebi treba da bude trajna i neraskidiva. Ceremonija je sastavljena iz dva dela, odnosno, veridbe i venčanja.
Veridba podrazumeva blagosiljanje burmi od strane sveštenika u crkvi, kao i blagosiljanje mlade i mladoženje 3 puta u slavu svetog trojstva, a sama služba venčanja se odvija pred oltarom gde se na posebnom poslužavniku nalaze krune, burme, sveće, pehar sa osvećenim vinom i jevanđelje.
Nakon blagosiljanja parova, burme se stavlaju na vrh prstiju desne ruke mlade i mladoženje, nakon čega je uloga kumbarosa da tri puta razmeni burme između mlade i mladoženje i time simbolično ukaže da vrednost jedne burme leži u vrednosti druge, i obrnuto. Nakon razmene burmi, mladencima se daje po jedna bela sveća sa oltara, a njihov plamen simboliše božju svetlost i podsećanje za par da joj nikad ne okrenu leđa.
Krune za venčanje
Još jedna tradicija koja postoji i u srpskom narodu, a odnosi se na ceremoniju krunisanja, koja nastupa nakon razmene burmi. Procedura je ista kao za burme, sveštenik prvo blagosilja krunu pre nego što je stavi na mladoženjinu glavu, pa isto čini i sa mladinom, nakon čega kumbaros razmenjuje krune između mladenaca tri puta.
Na grčkom se ove krune nazivaju zbirnim nazivom “stefana”, i predstavljaju deo tradicionalnog crkvenog venčanja. Stefana na simboličan način vezuje mladence jedno za drugo do kraja života.
Stilovi ove krune mogu varirati, ali obično se prave od delikatnih belih cvetova i zelenih listova, koji simbolišu plodnost. Nekad su se koristili cvetovi pomorandže, ili ruže kao simbol čistoće, ilu krune upletene od grančica maslina i začina poput majčine dušice ili bosiljka, što je zaostatak od nekadašnjih ceremonija u proslavu boginje Adefagije koja je Grcima poklonila prve začine.
Danas su najviše u upotrebi dosta složene i detaljno stilizovane krune od metala, često pravljene na način da se slažu uz mladinu venčanicu, i mogu biti od porcelana, svilenih cvetova ili imitacije zlata. Vrpca kojom se simbolično ujedinjuju parovi tokom ceremonije “krunisanja” je bela kao simbol čistoće.
Svadbeni prijem
Kao što smo već napomenuli, grčka ceremonija venčanja je vrlo formlana, ali prijem često ume da bude preteran, i po pitanju jela i pića, i po pitanju muzike. U današnje vreme početak proslave obeležava prvi ples mladenaca, što je obično valcer ili tango, nakon čega im se pridružuje bliža rodbina za “Mladin ples” ili “Kalamatiano”.
Drugi tradicionalni ples je “Sirtaki” koji podseća na srpsko kolo, i takođe može trajati dugo i biti ponovljen nekoliko puta tokom večeri. Inače, u Grčkoj proslava svadbe varira od ostrva do ostrva, pa čak i tradicije koje su karakteristične samo za pojedina ostrva.
Ono na šta grčki svadbeni rituali prevashodno ukazuju jeste moć ovih rituala, njihova postojanost i odolevanje vremenu. U njihovim ritualima, kao i generalno u pravoslavlju, postoji toliko lepe simbolike gde svaki deo rituala znači nešto, što je s jedne strane jedan veliki obred prelaza nakon koga su mlada i mladoženja spremni da zakorače u zajednički život.
Оставите одговор