Oslobađajuća presuda pripadnicima JSO

Oslobodođeni su nekadašnji komadant JSO Milorad Ulemek Legija koji nije prisustvovao izricanju presude, Zvezdan Jovanović, Veselin Lečić, Dragiša Radić, Vladimir Potić, Dragoslav Krsmanović, Mića Petraković.

Predsedavajući sudskog veća je rekao Dragomir Gerasimović oslobađajuća presuda da je doneta posle detaljnog uvida u materijalne dokaze i iskaze svedoka na osnovu kojih je zaključeno da nije reč o pobuni, već o protestu.

On se pozvao i na stenogram sa sednica vlade kojima je predsedavao premijer Zoran Đinđić, na kojima je konstatovano da nije bila ugrožena bezbednost države i da se na njima korišćena reč protest, a ne pobuna.

U prilog svojoj presudi, on je kazao da vlada nije proglasila vanredno stanje i da službe bezbednosti nisu stavljene u borbenu gotovost. Jerasimović je kazao i da nije bila ugrožena bezbednost građana, o čemu svedoče zabeleženi video materijali.

On je naveo da su biši pripadnici Surčinskog klana svedočili na osnovu posrednih dokaza tokom postupka. Kazao je i da su svedočenja Čedomira Jovanovića i bivšeg ministra Dušana Mihajlovića bila u suprotnosti s dokazima i da su u pitanju "naknadna sećanja".

"Da nije bilo oružane pobune u tome govori u prilog kako se ponašala država Turska u takvoj situaciji, ovde su takve rekacije izostale", kazao je sudija.

U završnim rečima tužilaštvo za organizovani kriminal tražilo je da svi optuženi budu osuđeni na zatvorske kazne, dok je odbrana predlagala oslobađajuću presudu jer po njima nije bilo pobune, već je reč o protestu.

Po optužnici tužilaštva od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO je otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i tadašnjeg premijera Zorana Đinđića, da prekinu pobunu.

Operativni deo JSO borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao autoput 10. novembra Novi Sad-Subotica, a 12. novembra autoput kroz Beograd kod Sava centra.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ako se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

Pobuna JSO je označavana kao uvod u ubistvo premijera Đinđića, za šta zatvorske kazne od 40 godina služe Milorad Ulemek i Zvezdan Jovanović.

Pobuna JSO je okončana pošto je Đinđić pristao na kompromis i smenio načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mihajlovića i na njihova mesta postavio Andriju Savića i Milorada Bracanovića, bliskog Ulemeku.

Formalni razlog za pobunu bio je hapšenje braće Banovića, optuženih pred Haškim tribunalom.

Sudski proces počeo je 2012. godine i stranke u postupku imaju pravo žalbe Apelacionom sudu.