ŠTA SE KRIJE IZA GASNIH CEVI Sve što treba da znate o ruskom gasovodu do Nemačke zbog kojeg je Tramp POLUDEO
Kad su nemački zvaničnici krenuli na NATO samit u Briselu ove nedelje, već su bili pripremljeni na ono što su smatrali da će biti neizbežni napad od strane američkog predsednika Donalda Trampa, a povodom njihovih niskih budžeta za odbranu. Ali je Tramp juče ujutro “napikirao” Nemce iz veoma drugačijeg razloga – 1.290 kilometara dugog gasovoda, planiranog da se izgradi ispod Baltičkog mora. Nemačka vlada gura svoj projekt Severni tok 2 već godinama, uprkos kritikama iz Sjedinjeih Država i nekih istočnoevropskih nacija.
Komentara 0
Tramp je juče ponovio kritike i uneo novu težinu u njih, povezujući nemački projekt sa budućnošću NATO pakta.
- Nemačka je, što se mene tiče, zatočenik Rusije jer mnogo svoje energije dobija od nje – rekao je Tramp generalnom sekretaru NATO Jensu Stoltenbergu.
– Moramo da razgovaramo o milijardama i milijardama dolara koji se plaćaju zemlji od koje bi trebalo da vas štitimo - dodao je.
Nemačka kao ključno tržište Rusije
Nemačka zaista jeste najveće izvozno tržište Rusije u Evropi što se tiče gasa, a ta zavisnost može dodatno narasti jednom kad se projekat Severni tok 2 okonča. Projekat bi, ugrubo, udvostručio ruski izvoz baltičkom rutom koja ide kroz originalni gasovod Severni tok.
Tokom sledećih nekoliko decenija, očekuje se da će evropski sopstveni izvori gasa – koji su 2016. činili više od trećine zaliha – postepeno nestati. Velika Britanija, Norveška i Holandija su najveći proizvođaći zapadne i severne Evrope, koji se primarno oslanjaju na nalazišta prirodnog gasa u Severnom moru, podseća “Vašington post”.
Kako evropske zalihe ističu, SAD se nadaju da će dobiti pristup profitabilnom tržištu sa rastućom potražnjom. Ali, ekonomski interesi Amerike samo delimično objašnjavaju zašto se spor oko gasovoda sada podiže kao glavna tema rasprave.
Zabrinutost oko bezbednosti u istočnoj Evropi
Nacije poput Poljske i Ukrajine takođe se plaše da Rusija menja svoje gasne rute u Evropu kako bi eksploatisala njenu mrežu iz političkih razloga. Rusija je u junu 2014, usred spora oko aneksije Krima nekoliko meseci ranije, zavrnula gas Ukrajini na više nedelja, što je zvanični Kijev nazvao pokušajem ucene.
Evropski pritisak na Rusiju pomogao je da se situacija na kraju reši, jer su se moćne nacije zapadne Evrope uplašile da će prekid nabavke imati posledice širom kontinenta. Sada se Ukrajina i delovi istočne Evrope plaše da će njihovi zapadni partneri biti manje angažovani ako prime svoj gas preko različitih mreža cevovoda, omogućavajući Rusiji da nekažnjeno odseče svoje neposlušne susede.
Neobični ugovor
Nemačka kancelarka Angela Merkel nije u potpunosti pokazala volju da zaustavi kontroverzni gasni projekt, ali je povremeno pokazivala nešto skepticizma, priznajući da se tu ne radi samo o ekonomiji već i o politici. To je snažan kontrast u odnosu na njenog prethodnika Gerharda Šredera, koji je dugo zagovarao gasnu konekciju.
Tada je nemačka vlada tvrdila da je podmorski gasovod između Rusije i Nemačke potreban radi smanjenja troškova i uspostavljanja pouzdane rute snabdevanja, ali su godine koje su usledile dovele do sumnji da je to puno objašnjenje.
Šreder – prijatelj ruskog predsednika Vladimira Putina – je 2005. na brzinu, pre nego što je napustio kancelariju, potpisao ugovor. Za nekoliko nedelja već je počeo lično da nadgleda implementaciju projekta, na čelu deoničarskog komiteta Severnog toka.
Šreder je kasnije postao član odbora nekoliko konzorcijuma u kojima je ruska državna gasna kompanija “Gazprom” u najmanju ruku većinski vlasnik. Nedavno je postao predsedavajući u “Rosnjeftu”, najvećoj ruskoj naftnoj kompaniji koju kontroliše Kremlj.
Zaboravljena energetska diplomatija
Šrederovi post-kancelarski poslovni ugovori dugo su podizali sumnje među Nemcima oko njegovog političkog nasleđa, ali su mnogi još uvek voljni da brane njegov trenutno najkontroverzniji projekat. Severni tok 2 takođe je od početka odražavao volju mnogih Nemaca na levoj i desnoj strani političkog spektra da se Rusija angažuje, umesto da se isprovocira.
Planovi su sastavljani u vreme kad je Rusija delovala željnom da sarađuje sa Zapadom i mnogi Nemci i dalje gledaju na Rusiju pozitivnije od ostalih zemalja. Nemačke nade na tom frontu možda su dodatno bazirane na dugoj ulozi Sovjetskog saveza tokom Hladnog rata. Nabavka gasa koja je sada razlog brige – zbog rizika koji može predstavljati po međunarodnu bezbednost – tokom Hladnog rata je bila način za sprečavanje sukoba.
- Dugogodišnja energetska diplomatija postala je pažljivo izgrađena veza koja je garantovala saradnju čak i tokom političkih kriza – kaže nemački istoričar Frank Boš.
Prva posledica - neslaganje
Do sada je, međutim, Severni tok 2 imao samo jedan stvarni uticaj – doveo je neslaganja između Nemačke i drugih zapadnih nacija.
Odgovarajući na Trampove optužbe da je Nemačka zatočenik Rusije, Merkelova – koja je odrasla u Istočnoj Nemačkoj – upozorila je juče prvog čoveka SAD da je ona možda u boljoj poziciji da sudi o zavisnosti svoje zemlje.
- I sama sam iskusila život u delu Nemačke koji je kontrolisao Sovjetski savez i veoma sam srećna što smo danas ujedinjeni u slobodi – rekla je Merkel.
Ovo je Putinov najjači adut kojiom UCENJUJE EVROPU (VIDEO)