Ove zemlje nafte imaju na pretek, ali sve manje imaju nečege bez čega je ŽIVOT NEZAMISLIV
Na jednom od najvrelijih, najsuvljih mesta na planeti, voda je toliko oskudna da mora da se filtrira iz mora. Bliski istok i Severna Afrika (MENA) je vodom najoskudniji region u svetu, sa 17 zemalja ispod granične linije nedostatka vode koju su postavile Ujedinjene nacije.
Komentara 0
Voda se ovde povlači brže nego što se može nadomestiti, što znači da MENA države “troše više nego što mogu da priušte”, prenosi CNN izveštaj Svetske banke. MENA region – dom šest odsto svetske populacije a sa svega jedan odsto svetskih izvora pijaće vode – treba da preduzme hitne mere da smanji jaz između potražnje i nabavke vode.
SUOČENI SA “APSOLUTNOM NESTAŠICOM”
Nestašica vode je stotinama godina izazov u regionu MENA. Danas su brzi rast populacije i privrede, deljenje zaliha vode preko granice, te posledice klimatskih promena – uključujući česte suše, sve manje padavina i velike stope isparavanja – značajno uticali na zalihe vode u regionu. Ukupno je 13 zemalja iz MENA regiona upalo u kategoriju “apsolutne nestašice vode” 2014, prema poslednjim dostupnim podacima Organizacije UN za hranu i poljoprivredu.
Te zemlje pate od “apsolutne nestašice vode” kad njihova godišnja zaliha iz prirodnih izvora padne ispod 500 kubnih metara po osobi kako bi se zadovoljile potrebe domaćinstva, poljoprivrede i industrije. Sedam od tih država suočenih sa apsolutnom nestašicom su na Arapskom poluostrvu, poznatom po pustinjskoj klimi i minimalnim padavinama.
Posledica toga je da neke zemlje konzumiraju mnogo više vode nego što mogu da podrže.
NEODRŽIVA POTROŠNJA
Nepodrživa upotreba vode događa se u područjima u kojima se voda uzima iz reka i podzemnih slojeva stenja zasićenih vodom, poznatih kao akviferi, pri stopi bržoj nego što se može nadomestiti padavinama.
- Kad izvlačite više vode nego što se može nadomestiti, onda počinjete da degradirate sam akvifer. Kad oštetite zavisne ekosisteme, ometate i ekonomsku proizvodnju i dobrobit kućanstava – objašnjava Klaudija Sedof, generalna direktorka Međunarodnog institute za menadžment vode i jedna od autora izveštaja Svetske banke.
Ipak, ta degradacija nije nepovratna.
- Moguće je da se nakon godine ispunjene velikim padavinama akviferi povrate – kaže Sedof.
UKLANJANJE SOLI IZ MORA
Popularan način da se nadomesti nedostatak pijaće vode je odvajanje soli iz mora, u procesu zvanom desalinizacija. MENA region računa se za više od pola kapaciteta svetske desalinizacije, što ga čini najvećim tržištem te vrste u svetu. Desalinizacija se praktikuje u 150 zemalja u svetu. Međunarodno udruženje za desalinizaciju (IDA) procenjuje da više od 300 miliona ljudi širom globusa zavisi od desalinizovane vode za neke ili sve dnevne potrebe.
Ali, ovo ima svoje posledice po klimu. Desalinizacija zavisi od termalnih postrojenja koja koriste fosilna goriva da generišu toplotu i ispare i kondenzuju vodu na čišću formu. Povrh svega, hemikalije i voda zasićena solju koja preostane iz procesa ispuštaju se u more, što dalje narušava podmorski ekosistem.
ALTERNATIVA ZA SIROMAŠNE
Najveća količina desalinizovane vode proizvodi se u regionu Zaliva, u kojem su neke države 90 odsto zavisne od toga za kućnu upotrebu.
- Te zemlje su visoko zavisne od desalinizacije jer nemaju alternativu – kaže Mekarti.
Međutim, ovakve vrste nekonvencionalnih vodenih zaliha mogu biti skupe za implementaciju, što ih čni manje prisutnim u siromašnijim zemljama. Sedof kaže da ipak postoje jeftine alternative za proizvodnju vode.
- Druge tehnologije, poput prečišćavanja otpadnih voda, dopunjavanja podzemnih voda i hvatanja kišnice za dopunjavanje akvifera, nisu nužno ni posebno skupe – ističe Mekarti.
U izveštaju se navodi da neadekvatno snabdevanje vodom i sanitarije koštaju MENA region oko 21 milijardu dolara godišnje, uključujući zdravstvene troškove i izgubljeno proizvodno vreme usled odsustvovanja radnika i prerane smrti.
TRI KLJUČNE STRATEGIJE
Očekuje se da će rast populacije i privrede te klimatske promene dodatno pojačati problem oko vode u regionu MENA, navodi Svetska banka u izveštaju. Ako stvari nastave da se odvijaju kao do sada, 60 odsto MENA regiona će se do 2040. suočiti sa ekstremnim problemom vode. Do 2050, nestašice vode uzrokovane klimatskim promenama koštaće region šest do 14 odsto njegovog BDP-a, procene su Svetske banke. Sedof, međutim, smatra da postoje tri strategije da se ojačaju ograničene zalihe.
- Možete efikasnije koristiti vodu, možete je upotrebljavati u druge svrhe i, treće, možete napraviti više vode stvaranjem nekonvencionalnih vodenih izvora – zaključila je ona.