Doživotna robija, ali misterije ostaju

Ali tokom ovog procesa nemačka javnost nije saznala zašto je nemačka država bila neefikasna u borbi protiv neonacističkih terorista.

Beate Čepe (43), članica terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje, osuđena je na kaznu doživotnog zatvora kao saučesnica u ubistvu devetoro migranata (većinom turskog porekla) i jedne policajke motivisanih mržnjom prema imigrantima u Nemačkoj. Suđenje je počelo 6. maja 2013. pred Visokim pokrajinskim sudom u Minhenu.

Šta je NSU?

Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU) je bilo neonacističko terorističko udruženje formirano oko 1999. godine. Prema dosad poznatim zvaničnim informacijama, njega su činila dvojica muškaraca: Uve Mundlos i Uve Benhart te jedna žena: Beate Čepe. Njih troje su poreklom iz Jene; od 1998. su živeli u ilegali u Kemnicu i Cvikauu.

Optuženi su da su između 2000. i 2007. ubili devetoro imigranata i jednu nemačku policajku, te da su izveli tri napada eksplozivom (U Nirnbergu 1999, Kelnu 2001. i 2004) kao i 15 oružanih pljački. Policija procenjuje da su širom Nemačke imali mrežu od oko 100 do 200 pomagača, među kojima su i neki funkcioneri desnoekstremnih stranaka.

Kada je otkriveno postojanje NSU?

U Hajlbronu je 26. aprila 2007. ubijena policajka Mišel Kizeveter. U tome najpre niko nije video vezu s drugim nerešenim ubistvima. Nakon propale pljačke banke u Ajzenahu 4. novembra 2011. godine, tela navodnih pljačkaša pronađena su u spaljenoj kamp-kućici. Bili su to Uve Benhart i Uve Mundloz. Oni su, kako prenosi policija, oduzeli sebi živote kako bi izbegli hapšenje.

Da su to bili pripadnici desničarsko-ekstremističke i terorističke grupe NSU i da su stajali iza serije ubistava postalo je poznato nešto kasnije i to nakon video-snimka poslatog na adresu medija i različitih organizacija stranaca u Nemačkoj. Još jednu kopiju video-snimka policajci su otkrili u ruševinama stana, koji je raznet eksplozijom 4. novembra u gradu Cvikauu na istoku Nemačke. To je bilo delo Beate Čepe, koja je od januara 1998. tu živela u ilegali s Benhartom i Mundlozom.

Kakva je uloga tajne službe?

Nemačka Služba za zaštitu ustavnog poretka je tokom niza godina u okruženje NSU ubacila mnogo špijuna i imala je na neonacističkoj sceni svoje plaćene informante. Ti ljudi kao pripadnici tajne službe ne mogu biti svedoci u procesu. To se takođe odnosilo na njihove nalogodavce i kontakt-osobe u samoj Službi. Nakon što je u samoj Službi uništeno više paketa sa dokaznim materijalima, postalo je jasno da je ona sistematski onemogućavala rasvetljavanje deset ubistava, 43 pokušaja ubistva i 15 pljački.

Sa stanovišta porodica žrtava rasvetljavanje zločina Nacionalsocijalističkog podzemlja – nije uspelo. Oni su se oslonili na kancelarku Angelu Merkel i njene reči izrečene 23. februara 2012. godine tokom komemoracije žrtvama NSU: „Učinićemo sve da rasvetlimo ubistva, otkrićemo saučesnike i sve počinioce dovesti pred lice pravde.“

Koja pitanja su ostala otvorena?

Mnoga pitanja su još otvorena. Jedno od njih, koje posebno muči članove porodica ubijenih, glasi: kako je NSU birala svoje žrtve? Odgovor na to nije dala ni sama Beate Čepe. Ona je za ubistva navodno saznavala tek nakon što su bila počinjena.

Pravni zastupnici porodica žrtava su uvereni da je NSU imala mnogo više pristalica nego što ih je izvedeno pred sud u Minhenu. Na jedno od najvažnijih pitanja: kako je jedna teroristička grupa mogla da ubija i pljačka gotovo čitavu deceniju a da pri tome ostane neotkrivena, takođe nema zadovoljavajućeg odgovora. Služba za zaštitu ustavnog poretka svakako zna o tome mnogo više nego što je otkrila javnosti.

Otvorena pitanja imaju i brojne parlamentarne komisije za istraživanje NSU-zločina. U Bundestagu su postojale dve, a poslednju je predvodio demohrišćanin Klemens Bininger. I on sumnja u tezu o triju koji se sastojao samo od Beate Čepe, Uvea Bonharta i Uvea Mundlosa.