-Nadam se da te ne uznemiravam
-Mene je trenutno nemoguće uznemiriti.
Toliko sam se naodmarala i toliko nauživala da mislim da me je u ovom trenutku stvarno nemoguće uznemiriti.
Tri dana u prijatnom okruženju čuda čini.
„Da, ali ti si na moru.“
Jeste, na moru sam.
Ali radim.
Radim više nego u Novom Sadu.
Osim što ovde ima mora a u Novom Sadu nema, razlika je ta što sam kao prioritet postavila odmaranje i uživanje.
Kad to „obavim“, kad mi bude dovoljno, hoće mi se da radim.
Pa onda radim.
U Novom Sadu sam sklona tome da kao prioritet postavim rad i obaveze.
Pa sebi kažem da kad to završim mogu da se odmaram i uživam.
Pogubim se ponekad u obavezama i očekivanja od sebe pa se premorim.
Pa mi bude teško da se opustim i odmorim.
Pa mi bude teško da uživam.
Pa me sitnice lako pomere i uznemire.
Ne sviđa mi se to.
Sviđa mi se morski život.
Želim da ceo život provedem na moru.
Ali, volim i Novi Sad.
A Novi Sad nema more.
Šta ću sad?
Znam!
Poneću more i morski život u sebi.
Poneću ih u Novi Sad.
Živeću morski život u Novom Sadu.
Kako?
Lako.
Iz knjige „Kad porastem, biću Ja“
