Zašto je delegacija iz Prištine otišla u Brisel šest dana PRE NAŠE
Pregovori Beograda i Prištine na najvišem političkom nivou biće nastavljeni u Briselu, posle skoro tri meseca “zastoja”, razgovorima Aleksandra Vučića i Hašima Tačija. Period uoči nastavka pregovora obeležile su ozbiljne tenzije, od čestih i agresivnih napada na Srbe na Kosovu pa do dezinformacija koje je Priština plasirala u javnost povodom nastavka pregovora.
Komentara 0
Zanimljivo je da je prištinska delegacija još juče, nekoliko dana pre delegacije Srbije, otputovala u Brisel na konsultacije za koje upućeni tvrde da su upravo posledica tenzičnih dešavanja u pokrajini i ponašanja kosovskih lidera.
Naime, prištinska delegacija na čelu sa glavnim pregovaračem Avnijem Arifijem šest dana pred nastavak razgovora našla u Briselu, a to je otvorilo niz pitanja - da li su razlog ovoj "poseti" konsultacije pred novu rundu, neka vrsta pritiska, "packe" za kosovsku stranu, ili možda sugestije o "novim pravilima ponašanja" u dijalogu sa Beogradom?
Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose navodi da niko u Brisel na konsultacije niko ne odlazi bez poziva, pa tako ni kosovska delegacija.
- Sasvim sigurno je cilj da se razgovara o odnosima sa Beogradom, ali i drugim temama. Sigurno je bilo i osvrta na niz antievropskih izjava od premijera Ramuša Haradinaja, preko šefa pregovaračkog tima Avnija Arifija, pa i samog Tačija, ali i zabrinjavajućih događaja na Kosovu. Ipak, ti razgovori su sigurno bili širi s obzirom da se krajem juna očekuje odluka u vezi sa viznom liberalizacijom za Kosovo - priča on.
Šta se konkretno desilo na tim razgovorima, ne zna se ni u prištinskoj javnosti. Sa druge strane, pokazalo se da treba biti obazriv sa izjavama koje stižu iz Prištine jer su kosovske vlasti pokazale da im ne smeta da se bave raznim “igrama”, od toga da usvajaju, pa povlače platformu za pregovore, tvrde da odbijaju pozive na sastanak o ZSO, koji nikada nije ni zakazan, postavljaju uslove EU...
Ipak, šta se može očekivati od pregovora zakazanih za nedelju?
Najbolji scenario - politički dogovor
U najboljem slučaju, smatra Janjić, treba očekivati politički dogovor o obnovi i nastavku dijaloga u Briselu.
- Ne možemo očekivati da se sve reši tog dana, ali razgovor o određenim stvarima bi mogao da se desi. Na primer, o povratku Srpske liste u parlamet, zatim razgovor o vraćanju cele priče oko dijaloga u kosovski parlament, o pregovaračkim timovima... Drugi deo priče mogao bi da bude oko Statuta ZSO, odnosno da li postoji taj nacrt. Bilo bi dobro da se izlistaju svi problemi koji postoje, i da se nastavi sa agendom iz marta ove godine i tehničkim razgovorima - priča Janjić.
"U kom grmu leži zec"
Prema njegovom viđenju, sasvim sigurno je bilo reči i o ZSO koja nije jedino, ali jeste jedno od najvažnijih pitanja, što je i sama EU potvrdila i na čemu insistira.
- Čini mi se da Haradinaj nije najbolje razumeo “u kom grmu leži zec”, i da ne može da se igra kako hoće govoreći o ZSO kao nekoj sporednoj stvari. Rok za njeno formiranje ističe, pa će se videti hoće li Priština dati maksimum onoga što može da da, ili će postati deo krize Briselskog dijaloga - kaže Janjić, uz opasku da se u najgorem slučaju može desiti da se pregovarači dogovore “da se vide ponovo, nekada”.
I ZSO i energetika
Da bi moglo da dođe do ublažavanja tenzija i nastavka razgovora između Beograda i Prištine smatra i Stefan Surlić, doktorant Fakulteta političkoh nauka. Uostalo, to je i u interesu EU koja se, objašnjava, dobro pokazala na primeru Makedonije, i da bi valjalo da svoj uticaj demonstrira i na kosovskom pitanju.
- Očekivao bi i da se Vučić i Tači usaglase i oko tema o kojima će se u narednom periodu razgovarati na nižem nivou, kao i o ZSO na čemu insistira Srbija, i energetici na čemu insistira Priština. Rešenje bi možda moglo da bude da se na obe stvari radi u isto vreme, kako bi svi bili zadovoljni - priča on.
Kako navodi, i odlazak kosovske delegacije u Brisel na konsultacije, kao i boravak predstavnika Srpske liste u Vašingtonu prošle nedelje sugeriše da se “neki procesi dešavaju, i da je reć o mogućem usklađivanju agendi obe strane”.
Šta očekivati?
Smirivanje tenzija ili njihovo novo potpirivanje, Zajednica srpskih opština (ZSO), energetika, pravno obavezujući sporazum, postignuti i nepostignuti dogovori... Sve ovo mogle bi da budu teme sastanka koji će dvojica predsednika imati sa šeficom evropske diplomatije Federikom Mogerini.
Međutim, o čemu će tačno biti reči, može samo da se nagađa, s obzirom da i ovih dana, a naročito u prethodnom periodu, stižu potpuno oprečne informacije o tome ko će na čemu tokom razgovora insistirati.
Dok je za Beograd tema broj jedan ZSO i njeno formiranje, koje kasni nekoliko godina, dotle prištinska strana insistira na razgovorima o energetici, uz opasku da ZSO za njih nije među najvažnijim stvarima o kojima bi trebalo pričati.
Na sve to, treba dodati i tenzije koje traju mesecima unazad, koje su kulminirale hapšenjem direktora kancelarije za KiM Marka Đurića, ali i poslednjim događanjima na Kosovu gde su Srbi učestale mete napada, i na šta kosovske vlasti uglavnom ostaju neme.