Muslimani posejali lutke i stare leševe

U prilog toj tvrdnji Karadžić je prikazao snimke pijace pre i posle eksplozije – na snimku pre eksplozije vidi se prazna pijaca, bez ljudi i robe, sa nekolicinom osoba od kojih jedna nosi protezu noge i spušta je pored jedne tezge. Na snimku posle eksplozije vidi se ta ista proteza i leš koji se prenosi do kamiona, a za koji Karadžić tvrdi da je stari vojnički leš sa ratišta i da „ruka ima ukočenost, leš je dehidriran i ne vuče se bez poštovanja i reda svež leš“.

Prema Karadžiću, srpska strana je tražila ime i prezime žrtve koja se utovaruje u kamion i odgovor nikad nije dobijen. „Jasno se vide pripreme, to je primitivna nameštaljka“, kazao je Karadžić. Upitan o poreklu puštenog snimka, Karadžić je rekao da je jednom prilikom na bosanskoj televiziji pušten ceo nemontiran materijal, koji je srpska televizija snimila.

Harland je odgovorio da bi voleo da vidi originalnu verziju snimka, jer su televizije tokom rata montirale događaje ukazavši da mu tada „niko ko je posetio lice mesta nije sugerisao da je cela stvar inscenirana“.

Harland je rekao da su vođenje tri istrage povodom „Markala 1“ i da je prema prvoj istrazi neposredno posle masakra zaključeno da je granata došla sa severoistočne strane, ali da se precizno ne može odrediti sa koje udaljenosti kao i da je granatu mogla da ispali i srpska i muslimanska strana.

Karadžić je sudu predočio i pismo tadašnjeg generalnog sekretara UN Savetu bezbednosti u kome izveštava da „nema dovoljno fizičkih dokaza da potvrde da je jedna ili druga strana ispalila granatu“ kao i da je granata mogla biti ispaljena i sa srpske i sa muslimanske strane.

Harland, koji je boravio u Sarajevu od 1993. do 1995. godine, završio je svoje svedočenje na suđenju Karadžiću. Suđenje Karadžiću biće nastavljeno iduće sedmice izvođenjem novog svedoka optužbe.