PREDSEDNIK U SOFIJI: Otvoren i iskren razgovor, zahvaljujem svima
17. 05. 2018. u 10:27
Samit se održava 15 godina nakon onog u Solunu, kada je prvi put zemljama Jugoistoče Evrope jasno stavljeno do znanja da imaju evropsku perpsektivu
Foto Tanjug, AP
Samit se održava 15 godina nakon onog u Solunu, kada je prvi put zemljama Jugoistoče Evrope jasno stavljeno do znanja da imaju evropsku perpsektivu, a kako kaže predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, današnji skup biće prilika da i EU i region potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor Zapadnog Balkana.
Pročitajte još:
MAKRON PONOVIO STAV: Proširenje tek posle reforme unutar EU
Srbi uvek spremni da probleme rešavaju dijalogom
Vučić: Niko mi ne preti, ali žele drugog na vlasti
Vučić: Uvek za dijalog, sa Tačijem razmenio nekoliko kurtoaznih rečenica
DOLAZAK VUČIĆA
Na samit je stigao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nije nije želeo da daje izjave uoči samita.HAN OPTIMISTA O POSTIZANjU REŠENjA U DIJALOGU BEOGRADU I PRIŠTINE
Komesar za pregovore o proširenju EU Johanes Han izjavio je danas u Sofiji da je optimista kada je reč o postizanju rešenja u dijalogu Beograda i Prištine."Ja sam uvek optimistican. Nova Strategija je jasno naglasila da postoji perspektiva za sve. To znaci da je i u interesu Kosova da radi na rešenju za pravno obavezujuci sporazum", poručio je Han dolazeći na samit EU - Zapadni Balkan u Sofiji.
Evropski komesar je naglasio da stvoren novi podsticaj i momentum za obe strane da dodu do dogovora što je pre moguće.
Han je, u vezi današnjeg Samita u Sofiji, podvukao da je Strategijom za proširenje EU dala evropsku perspektivu Zapadnom Balkanu.
"Sve zemlje imaju istu perspektivu, ali njihov napredak je pojedinačan, odnosno zavisi od ispunjavanja usloga, to jest kretanju ka Evropi“, objasnio je on.
Han je kazao da je EU navela datum za mogući prijem novih članica, da je to ambiciozan datum, ali da je principijelno ostvarljiv za neke od zemalja, pod uslovom da obave svoje zadatke.
STIGLI PREDSTAVNICI REGIONA
Do sada su u Nacionalnu platu kulture u Sofiji stigli evropski zvaničnici Johanes Han, kao i pojedini lideri Zapadnog Balkana, premijer Crne Gore Duško Marković, predsedavajući BiH Bakir Izetbegović, kao i vodeći ljudi privremenih institucija u Prištini Hašim Tači, Ramuš Haradinaj i Bedžet Pacoli.VELIKA ČAST ZA SRBIJU: VUČIĆ GOVORIO PRVI
Na početku plenarnog dela Samita lidera EU i Zapadnog Balkana, veliko poštovanje je ukazano Srbiji. Naime, predsednik Republike Aleksandar Vučić se prvi obratio učesnicima Samita.Tek posle njega su govorili nemačka kancelarka Angela Merkel i predsednik Francuske Emanuel Makron, koji se u svom obraćanju dvaputa pozvao na Vučića.
Ovaj deo Samita se održava iza zatvorenih vrata.
Na samit je stigao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji nije nije želeo da daje izjave uoči samita.
HAN NA TVITERU: SRBIJA KLjUČNI IGRAČ ZA REGIONALNU STABILNOST
Komesar EU za evropsku susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanes Han napisao je na Tviteru, povodom susreta sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, da "Srbija ostaje ključni igrač za regionalnu stabilnost".
"Zajedno ćemo iskoristiti podsticaj stvoren današnjim samitom", naveo je Han na ovoj društvenoj mreži.
On je uz tvit postavio i fotografiju razgovora sa Vučićem i predsednikom Evropskog saveta Donaldom Tuskom i naveo da su razgovarali o narednim koracima Beograda, uključujući vladavinu prava.
U narednoj poruci na Tviteru Han je postavio fotografiju na kojoj je pored njega, Vučića i Tuska prikazan i kosovski predsednik Hašim Tači.
"Sveobuhvatna, obavezujuća normalizacija između Srbije i Kosova ključ je za regionalnu stabilnost i napredak na njihovim putevima ka EU", napisao je Han uz tu fotografiju.
VUČIĆ ZAHVALAN MADRIDU NA PODRŠCI
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas u Sofiji sa ambasadorom Španije u EU, Pablom Garsijom, kome je u dugom i srdačnom razgovoru zahvalio na svemu što zvanični Madrid čini za Srbiju.Španija je, naime, jedina članica Evropske unije, čiji premijer Marijano Rahoj ne učestvuje na samitu EU - Zapadni Balkan, već tu zemju predstavlja ambasador Garsija.
.jpg)
Razlog za Rahojev izostanak je Kosovo. Španski premijer kategorički je odbio da sedi za istim stolom sa Hašimom Tačijem ili bilo kojim predstavnikom samoproglašene "države Kosovo", da se fotografiše ili razgovara sa njima.
Španija je, inače, jedna od pet zemlja EU koja nije priznala jednostrano proglašenu kosovsku nezavisnost i činjenica da će samitu EU - Zapadni Balkan u Sofiji prisustvovati i predstavnici privremenih kosovskih institucija, razlog je zbog kojeg je Rahoj odbio da prisustvuje tom skupu.
VUČIĆ I PLENKOVIĆ U SOFIJI O BILATERALNIM ODNOSIMA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji učestvuje na samitu EU - Zapadni Balkan u Sofiji, razgovarao je sa hrvatskim premijerom Andrejem Plenković o bilateralnim odosima i evropskim integracijama..jpg)
"U Sofiji pred početak samita EU Zapadni Balkan razgovarao sam i sa predsednikom Vlade Republike Hrvatske Andrejem Plenkovićem o bilateralnim odnosima i evropskim integracijama", objavljeno je na Vučićevom tviter nalogu.
Na tviteru je objavljena i fotografija predsednika Srbije i premijera Plenkovića.
MOGERINI: KONAČNI NAPREDAK U NORMALIZACIJI ODNOSA BEOGRADA I PRIŠTINE
POTVRĐUJUĆI sastanak sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednikom priremenih institucija sa Kosova Hašimom Tačijem, koji je održan preksinoć u Sofiji, visoka predstavnica federika Mogerini je izdala saopštenje u kome se ističe da se u sledećem periodu očekuje konačna normalizacija odnosa između Beograda i Prištine.
- Dvojica lidera su potvrdila svoju spremnost da nastave intezivni rad sa visokom predstavnicom da bi se postigla sveobuhvatna normalizacija odnosa, ključni element za transformaciju čitavog regiona. S obzirom na prioritet koji EU pridaje svojim odnosima sa Zapadnim Balkanom, naročito ove godine, važno je da se u narednom periodu postigne konačni napredak, kako bi i Srbija i Kosovo mogli da napreduju u svojim evropskim težnjama - saopštili su iz kabineta Mogerinijeve.
G. Č.
MAKRON PONOVIO STAV: PROŠIRENjE TEK POSLE REFORME UNUTAR EU
ZAPADNI Balkan će morati da čeka na unutrašnju reformu EU, ponovio je francuski predsednik Emanuel Makron u Sofiji svoj stav o proširenju.
Opširnije pročitajte OVDE.
VUČIĆ SA LEVENOM I TAJANIJEM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa premijerom Švedske Stefanom Levenom i predsednikom Evropskog parlamenta Antoniom Tajanijem na marginama samita EU - Zapadni Balkan u Sofiji.
Susretom sa Levenom i Tajanijem, Vučić je nastavio bilateralne susrete sa najvišim predstavnicima zemalja članice EU i predstavnicima evropskih institucija.
Tajani je, na početku sastanka, prilikom rukovanja sa Vučićem, kazao: „U mom govoru sam podvukao – Srbija u EU 2025“.
ZAEV I CIPRAS RAZGOVARALI O REŠAVANjU SPORA OKO IMENA MAKEDONIJE
Premijeri Makedonije i Grčke, Zoran Zaev i Aleksis Cipras, razgovali su danas u Sofiji, na marginama Samita EU - Zapadni Balkan, o mogućnostima približavannja razlika u sporu oko imena.
U kratkom saopštenju makedonske vlade se navodi da su premijeri dve susedne zemlje razgovarali o "aktuelnom trenutku u razgorima o problemu koji Grčka ima sa ustavnim imenom Makedonije i mogućnosti da približe razlike u traženju rešenja koje je prihvatljivo za obe strane".
Pre sastanka u Sofiji Zaev i Cipras su, prema izveštajima makedonskih medija iz Sofije, bili uzdržani, a očekuje se da bi više o tom sastanku makedonski premijer mogao da kaže na konferenciji za novinare.
"Makedonija i Grčka jačaju prijaterljstvo. Premijer Cipras i ja verujemo da možemo da nađemo rešenje koje će štititi dostojanstvo građana dve države", napisao je Zaev na svojoj Fejsbuk stranici.Maratonski spor Grčke sa Makedonijom oko njenog prava na ime koje nosi i severna grčka pokrajina, blokira evroatlantsku integraciju Makedonije. Grčka smatra da ustavni naziv Makedonije implicira teritorijalne pretenzije.
PREDSEDNIK EVROPSKOG PARLAMENTA: SRBIJA I CRNA GORA U „PUL POZICIJI“
Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani istakao je danas da u potpunosti podržava predlog Evropske komisije da Srbja i Crna Gora postanu članice do kraja 2025. godine.On je, na konferenciji za štampu, povodom Samita EU – Zapadni Balkan u Sofiji, rekao da su „Srbija i Crna Gora u „pul poziciji““.
Tajani je novinarima kazao da je politika prema Zapadnom Balkanu krucijalna za EU jer stabilnost Balkana znači i stabilnost Unije.
Ukazao je da je EU kroz sporazum sa Turskom i saradnju sa zemljama Zapadnog Balkana postigla odličan rezultat u borbi protiv ilegalne migracije.
Takođe je naveo da je veoma važno zajedničko angažovanje u borbi protiv teroriuma.
Tajani je podsetio da se mnogo stranih boraca Islamske države vraća u Evropu i na Balkan, na Kosovu, i kako je dodao, ne samo tamo.
„Mi podržavamo umereni islam u Bosni i Hercegovini, islam koji je za dijalog sa drugim verama, ali postoji namera da se promeni taj balkanski islam u fundamentalistički. Puno džihadista zbog toga dolazi u BiH iz drugih zemalja“; podvukao je on.
.jpg)
Kazao je da je na Samitu predložio paket za podsticanje privrednog rasta na Zapadnom Bakanu, dodajući da on sadrži 10 milijardi evra za nove investicije u region, kao što su infrastruktura i digitalna mreža.
U potpunosti, kako je dodao, pdorzava napore nadležnog evropskog komesara u vezi ukidanja rominga i digitalizacije u tom regionu.
Rekao je da na sastanku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem podvukao da se slaže u potpunosti sa predlogom Evropske komisije da Srbia i Crna Gora postanu članice Unije do kraja 2025.
„Naravno moramo da poštujemo naša pravila, moramo da radimo mnogo tokom narednih godina“, dodao je on.
Tajani je kazao da svi lideri žele snažnu saradnju sa Zapadnim Balkanom i razumeju značaj regiona, značaj njegove stabilnosti.
On je podvukao da je Zapadni Balkan evrospki region u kojem ima mnogo kandidata za članstvo u EU.
.jpg)
CERAR: EU DA MALO VIŠE OTVORI VRATA ZAPADNOM BALKANU, INAČE...
Premijer Slovenije Miro Cerar izjavio je danas da EU treba da Zapadnom Balkanu ostavi vrata malo više otvorena ili bi u suprotnom ove zemlje mogle da krenu drugim putem.
On je to izjavio po dolasku na današnji samit EU-Zapadni Balkan u Sofiji.
Cerara je ocenio da je od ključne važnosti da region ima perspektivu pristupanja evroatlantskim organizacijama i dodao da su zemlje Zapadnog Balkana deo evropske porodice i da nikome nije u interesu da ih izgubi.
"Ja vas uveravam da ću u ime Slovenije odlučno podržati evroatlantske perspektive, a posebno evropske perspektive Zapadnog Balkana", poručuio je Cerar.
LIDERI EU USVOJILI DEKLARACIJU O NEDVOSMISLENOJ PODRŠCI ZAPADNOM BALKANU
Lideri Evropske unije i zemalja članica EU, u konsultaciji sa partnerima sa Zapadnog Balkana, usvojili su danas u Sofiji Deklaraciju u 17 tačaka, u kojoj su ponovili nedvosmislenu podršku evropskoj pespektivi regiona i naveli zadatke i principe koje bi strane trebalo da ispunjavaju tokom procesa evrointegracija.Opširnije pročitajte OVDE.
VUČIĆ SA MERKELOVOM
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Sofiji sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel sa kojom je razgovarao o nastavku dijaloga sa Prištinom, ustavnim amandmanima koji se tiču pravosudnog sistema koji su poslati Venecijanskoj komisiji, situaciji u regionu i stabilizaciji prilika.
Dvoje sagovornika su naglasili da je neophodno raditi na ubrzanju svih aktivnosti na unapređenju dijaloga sa Prištinom, a predsednik Vučić zahvalio je kancelarki Merkel na njenom doprinosu i podršci liderima Zapadnog Balkana, kao i na podršci infrastrukturnim projektima i digitalnoj agendi.
Vučić i Merkelova razgovarali su i o svim značajnim globalnim pitanjima, navodi se u saopštenju Pres službe predsednika Republike.
POZIV MEJ DA POSETI SRBIJU
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Sofiji sa premijerkom Velike Britanije Terezom Mej sa kojom je razgovarao o razvoju bilateralnih odnosa, podršci nastavku evropskog puta Srbije i reformama koje naša zemlja sprovodi.
Oni su se saglasili da je neophodno raditi na unapređenju odnosa dve zemlje, kao i očuvanju mira i stabilnosti u regionu.
Predsednik Vučić pozvao je premijerku Velike Britanije Terezu Mej da poseti Srbiju.
PREMIJERKA BRNABIĆ STIGLA U SOFIJU, DANAS NA SASTANKU SEF-A
Premijerka Srbije Ana Brnabić stigla je u Sofiju, gde će danas učestvovati na sastanku Svetskog ekonomskog foruma "Strateški dijalog za Zapadni Balkan".
Na skupu, u Nacionalnoj palati kulture u Sofiji, učestvuju predsednik Svetskog ekonomskog foruma Borge Brende, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Federika Mogerini, premijer Bugarske Bojko Borisov, predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Suma Čakrabarti i direktorka programa za Evropu Svetskog ekonomskog foruma Martina Larkin.
Svetski lideri, predstavnici međunarodnih organizacija i privrede, razgovaraće o tri ključne teme za region: ekonomski rast, trgovina i investicije, važnost digitalne agende u kontekstu tehnološkog razvoja i jačanje uloge nove generacije mladih lidera.
Predsednica Vlade Srbije govoriće o digitalnoj agendi i važnosti regionalnog povezivanja, a predstaviće najvažnije rezultate u oblasti digitalizacije i razvoja novih tehnologija.
Od oktobra 2016. godine, Ana Brnabić je član grupe "Novi lideri za Evropu" Svetskog ekonomskog foruma koju čine mladi političari i donosioci odluka iz više evropskih zemalja.
Kao prvi predstavnik Srbije, Brnabić je predsedavala radnom grupom Svetskog ekonomskog foruma koja je analizirala pitanja migracije i granica.
Kao jedini premijer iz regiona, učestvovala je u izradi izveštaja Svetskog ekonomskog foruma "Obnova Evrope" koji je predstavljen na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru ove godine, a u kojem je pripremala deo koji se odnosi na migracije i granice.
Na skupu SEF-a u Sofiji učestvuje i predsednik Privredne komore Marko Čadež, koji je i predsednik Upravnog odbora Komorskog investicionog foruma zapadnobalkanske šestorke.
ZAEV I CIPRAS NAŠLI KOMPROMIS OKO IMENA MAKEDONIJE
Premijeri Makedonije Zoran Zaev i Grčke Aleksis Cipras utvrdili su danas u Sofiji opciju rešenja spora oko imena koja je prihvatljiva za obe strane.Na konferenciji za novinare Zaev je rekao da je jedna od opcija za rešenje, koje je razmatrao sa premijerom Grčke Alekisom Ciprasom, prihvatljiva za obe strane.
"Razgovarali smo suštinski i razmatrali nekoliko opcija. Jedna od njih je prihvatljiva za obe strane. Produžavamo konsultacije kod kuće da vidimo ;da li je moguće praktično, institucionalno, sprovođenje tog rešenja. Ako je moguće, verovatno ćemo imati rešenje“, rekao je Zaev na konferenciji za novinare.
Opširnije pročitajte OVDE.
VUČIĆ: NE OČEKUJTE OD SRBIJE DA DA SVE A NE DOBIJE NIŠTA
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se medijima na završetku Samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana u Sofiji.On je rekao da je imao puno bilateralnih susreta sa drugim liderima u kojima se nije pričalo samo o lepim stvarima već i o problemima. Predsednik je takođe naglasio da od Srbije ne treba očekivati da u pregovorima sa Prištinom da sve a ne dobije ništa.
Opširnije pročitajte OVDE.
MERKEL: O BRZINI ODLUČUJE ISPUNjAVANjE USLOVA
Nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je u Sofiji da o brzini pristupanja Zapadnog Balkana odlučuje ispunjavanje uslova, te da nije pobornik datuma.
„Nisam pobornik nikakvih datuma. Pristupni proces je nešto što mora biti zasnovano na ispunjavanju uslova i obaveza, i ne radi se o vremenskom horizontu, već o tome šta je postignuto, na primer u vladavini prava, borbi protiv krupcije, rešavanju bilateralnih sporova. Slovenija i Hrvatska i dan danas imaju još spor oko granice. To ne želimo da se više dešava u EU“, poručila je nemačka kancelarka u Sofiji.
Merkel je, na konferenciji za štampu posle Samita EU-Zapadni Balkan, kazala da je na današnjem skupu bilo reči o saradnji i evropskoj podršci za važne infrastrukturne projekte, a da nije doneta nikakva odluka o pitanju proširenja.
„Odluka o proširenju biće doneta na Savetu EU u junu. Jasno je da sve zemlje Zapadnog Balkana imaju jasnu perspektivu pristupanja“; poručila je ona.
Merkel je ukazala da je Samitu prethodnio niz aktivnosti, te da je i sama imala sastanke sa više predsednika i premijera regiona, dodajući da je to bila faza intenziviranja odnosa sa Zapadnim Balkanom.
Naglasila je da je veoma važno povezivanje, to jest infrastrukturni projekti, jer se pokazalo da tamo gde se ljudi susreću postoji manje tenzija.
„Zato verujem da treba brzo da napredujemo u toj oblasti“, podvukla je ona.
Merkel je izrazila zadovoljstvo što je mogla da čuje da razgovori Grčke i Makedonije dobro teku i da su obe zemlje ukazale da je ostvaren značajan napredak, iako nisu još na cilju.
„Bilo bi poželjno da se reši pitanje imena, jer od toga mnogo zavisi Makedoniji“, rekla je ona.
BORISOV: EU NE TREBA DA STRAHUJE OD PROŠIRENjA NA ZAPADNOM BALKANU
Premijer Bugarske Bojko Borisov kaže da EU ne treba da plaši pristupanje regiona Zapadnog Balkana koji ceo ima BDP koliko Slovačka, a populaciju manju od Rumunije.
"Zapadni Balkna ima 17,7 miliona ljudi i BDP od 96 milijardi evra. Da li je to velik strah i opasnost za EU?”, upitao je Borisov po završteku Samita EU-Zapadni Balkan.
Premijer Bugarske kaže da se na Samitu u Sofiji vodila plodonosna i iskrena diskusija onih koji su za i protiv različitih pristupa proširenju i ulaska Zapadnog Balkna u EU.
Premijer Bugarske se na konferenciji za medije zapitao i da li je bolje da region Zapadnog Balkana pregovara sa EU i stremi ka ispunjavanju evropskih kriterijuma ili da se dopusti da ”drugi geopolitički igrači ojačaju svoj ionako visok uticaj u regionu.”
”Jasno je da sa svim pitanjima koje imamo sa velikom strateškim igračima u svetu sva snaga EU leži u njenom jedinstvu”, poručio je Borisov.
Govorivši o jednistvu on se osvrnuo na činjenicu da su se u Sofiji danas rukovali predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski predsednik Hašim Tači, da su Angela Merkel, Tereza Mej i Emanuel Makron zajedno šetali Sofijom kao i da Aleksis Cipras i Zoran Zaev imaju dobre vesti o mogućem sporazumu oko imena Makedonije.
Borisov je najavio da će se o proširenju na Zapadni Balkna lideri EU ponovo baviti u junu.
MAKRON: ŽELIM BALKAN USIDREN U EU, SVE DRUGO BI BILO LOŠE
Predsednik Francuske Emanuel Makron istakao je danas da želi Zapadni Balkan „usidren“ u EU, jer bi bilo jako loše za Uniju, ako bi se taj region okrenuo Rusiji ili Turskoj, i posebno pohvalio Srbiju i Crnu Goru za postignuti napredak u približavanju Uniji.
Makron je, na konferenciji za štampu po završetku Samita EU-Zapadni Balkan u Sofiji, kazao da Francuska želi da ima suverenu i jedinstvenu Evropu, a da Zapadni Balkan treba da bude usidren u Uniji, jer bi po istoriji mogao da se okrene Rusiji i Turskoj, što bi bilo loše po EU.
„Moramo da usidrimo Zapadni Balkan u EU, da to činimo snažno i sa jasnom strategijom“, naglasio je on.
Podvukao je da proces pristupanja ne može da se vodi bez uslova.
„Zbog toga sam se izjasnio da treba dati jasnu perspektivu regionu i nagraditi one koji napreduju i transformišu zemlju. Ne mogu da se negiraju ostvareni napredak poslednjih meseci u pojedinim zemljama, kao što su Srbija i Crna Gora, ali i Makedonija i Albanija koje žele da pregovaraju sa EU“, rekao je on.
Makron je podvukao da se, prema njegovom mišljenju, ne mogu otvoriti pregovori bez uslova, pre svega po pitanju migracije i borbe protiv korupcije.
To, prema njegovim rečima, mora a se postavi kao uslov pre početka pregovora.
„Treba uputiti jasan signal ohrabrenja, ali is a jasnim porukama i zahtevima. Proces proširenja može da se završi pristupom samo ako se i EU reformiše“; ocenio je on.
EU, kako je podsetio, danas ima 28, a sutra već 27 članica, a u aktuelnoj situaciji ne može da donosi strateške i snažne odluke.
„Ako želimo snažniju i bilju EU moramo da modernizujemo Uniju i evrozonu“, poručio je Makron.
On je preneo da je danas vođena duga diskusija o Zapadnom Balkanu, temi o kojoj su razmenjena jasna, precizna mišljenja sa svim zemlajma regiona.
Srže diskusije se odnosio na povezivanje i bezbednost. Konkretne projekte iz tih oblasti podržava Francuska, posebno u razvoju infrastrukture, digitalizacije i inicijative za povećanje bezbednosti društva. O mnogim projektima biće detaljnije reči na skupu u julu u Londonu“, objasnio je on.
Naglasio je da se u međuvremenu, bez odlaganja, treba osnažiti saradnja sa zemljama Zapadnog Balkana, pre svega u oblasti bezbendosti i infrastrkture.
PLENKOVIĆ: VAŽNO JE DA SE ODNOSI SRBIJE I HRVATSKE RELAKSIRAJU
Hrvatski premijer Andrej Plenković, koji je učestvovao na samitu EU-Zapadni Balkan u Sofiji, izjavio je da je na marginama tog skupa kratko razgovarao sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i istakao da je važno da se odnosi dveju država relaksiraju.
"Činjenica da Srbija pregovara, predstoji joj još puno rada, važno je da se odnosi relaksiraju. Treba biti fer i strog, ali moramo otvarati dinamičnu perspektivu ubrzanja kretanja naših suseda prema EU, a ne usporavanja", naveo je Plenković novinarima nakon samita.
Izrazio je zadovoljstvo što je Sofijskom deklaracijom pozdravljena inicijativa Hrvatske, da naredni ovakav skup bude održan u Zagrebu 2020.
"Zadovoljan sam što smo u zaključcima ove Sofijske deklaracije pozdravi inicijativa Hrvatske, da se sastanak 2020. održi u Zagrebu. To je snažna poruka naše vlade i Hrvatske", kazao je hrvatski premijer.
On je ocenio da je ta politička poruka, kako je rekao, daleko najvažnija i najbitnija.
"Hrvatska je od Soluna pa do danas prošla transformaciju i naš primer je model za naše susede", kazao je i dodao da je "evropskih put suseda garancija razvoja Hrvatske".
VUČIĆ: OTVOREN I ISKREN RAZGOVOR, ZAHVALjUJEM SVIMA
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Sofiji da je diskusija na samitu Evropske unije i Zapadnog Balkana bila veoma interesantna, da je to bio "veoma otvoren i iskren razgovor", da su se učesnici dogovorili o mnogim stvarima.
"Usudiću se da kažem da smo otvorili novo poglavlje za budućnost Zapadnog Balkana, to je bio veoma važan sastanak za nas i nadam se da ćemo se mnogo bolje razumeti u budućnosti", rekao je Vučić.
Kazao je da je imao "dobre razgovore" s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, britanskom premijerkom Terezom Mej "i sa najmanje još 10 premijera", kao i sa predsednicima Evropske komisije, Evropskog saveta i Evropskog parlamenta, Žan-Klodom Junkerom, Donaldom Tuskom i Antoniom Tajanijem.
"O rukovodstvu Srbije govorili su i Merkel i (francuski predsednik Emanuel) Makron, u pozitivnom svetlu, to je velika čast i važna stvar za našu zemlju", naveo je Vučić i dodao da je pozvao premijerku Velike Britanije Terezu Mej da poseti Srbiju.
"S Merkel sam razgovarao o svim stvarima, ponosan sam na činjenicu da ona želi da nas sasluša. Razgovarali smo o svim regionalnim pitanjima, o srpskoj privredi i srpskom pravosuđu, rekao sam kancelarki da bez pozitivnog stava Venecijanske komisije svakako nećemo ići u bilo kakvo usvajanje ili predlaganje (izmena Ustava Srbije) Narodnoj skupštini", preneo je predsednik Srbije.
"Videli smo i danas koliko prijatelja imamo i hoću svima da se zahvalim" i posebno pomenuo mađarskog premijera Viktora Orbana jer je "najotvorenije tražio prijem Srbije do 2025. godine, tražeći da to bude jasno rečeno".
Ocenio je da je "veoma važno da se govori o zaključcima koji se tiču digitalne agende", jer će biti više novca za digitalnu infrastrukturu koja je i uslov rasta srpske privrede.
Među projektima o kojima se razgovaralo u Sofiji, rekao je Vučić, su i auto-put Niš-Priština čija bi izgradnja počela ove godine, a "80 odsto bismo platili mi, Evropska investiciona banka će pomoći s najpovoljnijim kamatnim stopama, a 20 odsto bi bili grantovi - pokloni", dodao je Vučić.
Naveo je da će taj put biti važan za najsiromašniji deo Srbije - deo Nišavskog okruga i Toplički okrug.
Rekao je i da je za Srbiju "veoma važan" danas potpisan sporazum o izgradnji gasnog interkonektora između Srbije i Bugarske, posebno zbog "problema koji se očekuju da će nastati u 2019. godini" pošto Srbija troši sve više gasa kako se industrijski razvija.
"Ovo su dobri signali za očuvanje stabilnosti, sigurnosti i bezbednosti na Balkanu i mislim da smo kroz dugačak, otvoren i iskren razgovor jedni druge svi mnogo bolje razumeli", naveo je Vučić.
CIPRAS SE OGRADIO OD IZJAVA ZORANA ZAEVA I POZVAO MAKEDONSKE ZVANIČNIKE DA POŽURE
Grčki premijer Aleksis Cipras ogradio se danas od izjava makedonskog kolege Zorana Zaeva u vezi njihovog današnjeg razgovora u Sofiji, na marginama samita EU-Zapadni Balkan, rekavši da još nije vreme da se govori o dogovoru sa Makedonijom o rešenju višedecenijskog spora oko imena.
Cipras je novinarima nakon samita rekao da predstavnici dveju država nastavljaju dijalog u cilju postizanja konačnog dogovoa do kraja jula.
Grčki premijer je pozvao makedonske zvaničnike na bržu reakciju s obzirom na to da je, kako je rekao, dobar deo pitanja rešen, ali i da ima još onih koje tek treba rešiti, prenele su agencije.
Cipras se na taj način praktično ogradio od izjave makedonskog premijera Zeva, koji je ranije izjavio da je nađeno prihvatljivo resenje višedecenijskog spora.
"Razgovarali smo o nekoliko opcija. Jedna od tih opcija prihvatljiva je obema stranama", rekao je Zaev.
Cipras i Zaev su se danas u Sofiji sastali drugi put i "oci u oči" razgovarali o rešenju pitanja imena Makedonije.
Njihov prethodni susret je bio početkom februara na marginama Ekonomskog foruma u Davosu.
Dogovor o novom imenu Makedoniji bi ubrzalo otvaranje pregovora o priključenju EU i članstvu u NATO.
Zajev je, međutim, pre sofijskog samita rekao da bi bilo dobro postići dogovor do kraja juna, ali je rekao da se ništa neće promeniti i ako se to ne dogodi, te da dogovor može da sačeka septembar ili oktobar.
BRNABIĆ: DIGITALNA AGENDA ZA BRŽI NAPREDAK ZEMALjA REGIONA
Brnabić je danas otvorila panel "U susret budućnosti izgradnjom digitalnog ekosistema" u okviru Svetskog ekonomskog foruma (SEF) "Strateški dijalog za Zapadni Balkan" u Sofiji na kojem je upravo govorila o digitalnoj transformaciji i razvoju regiona.
Kako je nakon skupa rekla novinarima, upravo su SEF i Bečki ekonomski forum, koji se u Sofiji održiva sutra, još jedna šansa da se razgovara o tome kako politika i ekonomija utiču za Zapadni Balkan i kako može region može brže da ide ka Evropskoj uniji.
"Digitalna agenda je nešto što je viđeno da može brzo, u kratkom roku da proba da nadoknadi ekonomski zaostatak koje zemlje Zapadnog Balkana imaju za zemljama EU", rekla je Brnabić.
Kada je reč o romingu, Brnabić je rekla da da je ukidanje cene rominga je jedna od značajninih inicijativa, koju će građani svih zemalja Zapadnog Balkana da prepoznaju kao važnu.
Istakla je da će to sigurno ići u dve faze - prvo, ukidanje rominga u okviru regionu, a druga faza ukidanje rominga i regionu i EU.
U ovom trenutku, napomenula je, ne postoje vremenske odrednice kako će to ići, ali je istakla da je nama u interesu da sa jednom po jednom zemljom idemo u to sve brže.
"Ta inicijativa je deo Berlinskog procesa, tome smo posvećeni", rekla je premijerka.
Istakavši značaj infrastrukturnog povezivanja, Brnabić je rekla da se na skupu razgovaralo i o putnom i železničkom povezivanju, da su svi predstavnici međunarodnih finansijskih institucija bili prisutni, te da je ona imala priliku da razgovara sa predsednikom EBRD, Svetske banke, Evropske investicione banke…
"Mi imamo spremne projekte, znamo šta radimo, koji su u implementaciji, koji su u pripremi za 2019. i 2020. godinu", rekla je premijerka.
Brnabić je na skupu istakla da digitalizacija podstiče kreativnost, inovacije, inkluziju i modernizaciju društava, kao i da je proces digitalizacije šansa za zemlje u razvoju da uhvate korak sa tehnološki razvijenim zemljama i smanje jaz u tehnologijama i načinu poslovanja.
"Posebno želim da naglasim da je digitalizacija način da unapredimo standarde i kvalitet života svih građana regiona. Digitalna transformacija menja način poslovanja, podiže efikasnost i kreira novu, dodatu vrednost u svim oblastima života i rada", navela je Brnabić.
Premijerka je rekla i da je cilj Srbije da do 2020. godine dostignemo standarde EU i da imamo 100 odsto pokrivenost teritorije tom mrežom.
"Digitalizacija nije samo IT - ona je ključ za pokretanje preduzetničke kulture i dalji razvoj poslovanja", naglasila je Brnabić i dodala da je IKT sektor jedan od najbrže rastućih sektora u Srbiji sa više od 10 odsto godišnje, te da doprinosi BDP-u oko pet odsto, dok je rast izvoza softvera 20 odsto godišnje.
Predsednica Vlade rekla je i da je digitalizacija važan alat u smanjenju birokratije, povećanju efikasnosti i promeni fokusa ka korisnicima usluga, što bi značilo javne usluge u službi građana, a za privredu rasterećenje od nepotrebnih i suvišnih procedura koji otežavaju poslovanje.
"Zato je cilj Vlade Srbije da pečat pošalje u istoriju", navela je Brnabić. te dodala da Srbiju danas prepoznaju po kompanijama kao što su Nordeus, Seven Bridžis i novosadski institut Biosens, a ona je, kaže, ponosna na te, ali i na druge domaće kompanije i institucije koji su postale svetski poznati IT brendovi.
Od oktobra 2016. godine, Brnabić je član grupe "Novi lideri za Evropu" Svetskog ekonomskog foruma koju čine mladi političari i donosioci odluka iz više evropskih zemalja.
Kao prvi predstavnik Srbije, Brnabić je predsedavala radnom grupom Svetskog ekonomskog foruma koja je analizirala pitanja migracije i granica, a kao jedini premijer iz regiona, učestvovala je u izradi izveštaja Svetskog ekonomskog foruma "Obnova Evrope" koji je predstavljen na sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu u januaru ove godine, a u kojem je pripremala deo koji se odnosi na migracije i granice.
Predsednica Vlade govoriće sutra na "Bečkom ekonomskom forumu" u Sofiji, na kojem učestvuju premijeri Zapadnog Balkana i predstavnici ekonomskih institucija, koji će razgovarati o aktuelnim ekonomskim temama u regionu.
BRNABIĆ: U SOFIJI SRBIJI POKLONjEN VELIKI ZNAČAJ
Premijerka Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da je Srbija na Samitu u Sofiji predstavljena na najbolji mogući način, te da je predsednik Vučić dobio reč odmah nakon izlaganja predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska i predsednika Evropske komisije Žan Klod Junkera.
"To govori koliko je prostora dato Srbiji i koliko nam je značaja poklonjeno", rekla je Brnabić za N1.
Ona je navela da je iz razgovora sa učesnicima Samita videla da su oni manje ili više zadovoljn rezultatima, te da je premijer Albanije Edi Rama bio jako nezadovoljan i razočaran.
Kako je rekla, u kratkom razgovoru sa Ramom videla je da je nezadovoljan, jer Albanija nije dobila potvrdu datuma za početak pregovora za članstvo u EU.
"Mi imamo odlične odnose sa Albanijom i odličnu komunikaciju. Prepoznajemo značaj ulaska u EU i pozdravili smo početak pregovora za članstvo i za Albaniju i za Makedoniju, jer bez stabilnog regiona, nema ni stabilne Srbije", navela je Brnabić.
Ona je dodala da je ovo prvi put da Svetski ekonomski forum prati agendu proširenja i Berlinski proces, što je kako kaže, značajno, jer se region Zapadnog Balkana bolje povezuje i "ulazi u EU, ali ne kao region, već kao pojedinačne zemlje".
Istakla je da je povezivanje neophodno za dostizanje standarda koje imaju zemlje EU.
"Mislim da Srbija sada može očekivati više novca iz fondova EU, ali naš primarni fokus mora biti da izgrađujemo naše kapacitete i da imamo što vise kvalitetnih projekata", rekla je Brnabić i dodala da Srbija ostvaruje rast, ali da i dalje nije spremna za prihvatanje mnogo većih fondova.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
LOKAL JE VAŽAN ZA OBIČNE LJUDE Prof. Petrov: Politika personalizovana
IZBORNE rezultate sinoć su mogli da prate i čitaoci "Novosti" na našem portalu. U studiju "Novosti" smenjivala su se iz minuta u minut uključenja naših reportera iz izbornih štabova, a specijalni gost Vladan Petrov, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, komentarisao je izborni proces.
03. 06. 2024. u 16:47
MALOVIĆ: Građani Srbije ponovo izabrali najbolje
BRANISLAV Malović, član Predsedništva Srpske napredne stranke čestitao je građanima Srbije jer su na izborima, kako kaže, ponovo izabrali nabolje.
03. 06. 2024. u 16:42
LJUDI VOLE KAD IH POZDRAVIŠ I NAZDRAVIŠ IM: "Novosti" u Sopotu sa najdugovečnijim predsednikom opštine, staž 35 godina
NA GLASAČKO mesto broj 27 stigao je, sa porodicom, tačno u deset. Uz stepenike skupštinskog zdanja, ipak mu je potrajao put. Neko pruži ruku podrške. Neko neku reč. Lepu. Domaćinsku. Neko se, baš sada setio da ga pita za zdravlje, a on je kao dren. Na prvi pogled kao da je, ovaj najdugovečniji predsednik opštine u Srbiji umolio neumoljivu biologiju.
03. 06. 2024. u 16:40
PRETILI, PA NAPALI MUŠKARCA: Prokupačka policija uhapsila nasilnike
PRIPADNICI Ministarstva unutrašnjih poslova u Prokuplju uhapsili su N. Ž. (1988) i N.S. (1998) iz Prokuplja, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivična dela ugrožavanje sigurnosti i laka telesna povreda.
03. 06. 2024. u 16:40
LISTA "ALEKSANDAR VUČIĆ - NIŠ SUTRA" SA RUSKOM STRANKOM IMA VEĆINU U NIŠU: Slavlje u štabu naprednjaka, stigli i trubači (VIDEO)
GRADSKA izborna komisija Grada Niša objavila je, na osnovu obrade 100 odsto biračkog materijala sa 197 biračkih mesta, da je lista "Aleksandar Vučić - Niš sutra" osvojila 44,31 odsto glasova birača i ima 30 odbornika.
03. 06. 2024. u 16:11
zaliv.net
17.05.2018. 10:43
Nas predsednik i oko 100-200000 ljudi u Srbiji imaju direktne koristi od te EU i ovoga sto cine....zato nas i ubedjuju i guraju u EU iako od tog ulaska nema nista a u procesu postajemo robovi i zemlja koju oni eksploatisu i otimaju a nas narod satiru. Taj zapad ne menja politiku prema Srbiji od 19 veka i tu i nece biti promene, evo pogledajte sta su ucinili sa CG okrenuli ih protiv nas da ne bi imali izlaz na more. Dokle ce nas da vode poslusnici i slicni?!
Je li stigao Marijano Rahoj?
srbija dok dodje do evrope raspasce se evropska unija.. a i nismo mi za trulu evropu i njihove debilne zakone
Srpska politika i nade oko nje se mogu opisati u 3 recenica.Vucic je shtap, EU je shargarepa a mi smo magarci.Ja verujem da je EU politicarima neprijatno koliko dugo traje taj proces sa shargarepom ali opet toliko dugo traje da su se mozda i navikli i opustili.Samo kazite toj evropi da zadrzi sargarepu a mi se okrecemo istoku ali bez blefa. Da vidis kako ce vanredna sednica evropske unije biti doneta i preko noci ce nas primiti u EU. Ovako zasto bi? Slusamo ih svejedno a ne kosta ih nista!
Kako današnji skup predstavlja priliku da i EU i region potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor Zapadnog Balkana, tako i Vučićevo prvo obraćanje potvrđuje da je Srbija ključ stabilnosti ovog dela Evrope.
Komentari (24)