Liturgija je počela oko devet sati, a potom je, oko 11.30 krenula spasovdanska litija iz Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenjske crkve u kojoj je učestvovalo više hiljada građana.

U litiji su bili patrijarh srpski Irinej, ovogodišnji domaćin slave gradski menadžer Goran Vesić, prinčevski par Aleksandar i Katarina Karađorđević, zamenik gradonačelnika Andreja Mladenović, zamenica predsednika Skupštine grada Andrea Radulović, gradski urbanista Milutin Folić, sveštenstvo SPC, pripadnici Vojske Srbije i MUP-a, učenici beogradskih škola, predsednik Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih na KiM Simo Spasić, članovi viteškog udruženja Svibor...

Povorkom su se vijorile zastave, nošene su ikone i druga crkvena obeležja, dok su mnogobrojni građani fotografisali i snimali učesnike litije.

Na čelu litije bio je Jerusalimski krst, a iza njega barjak grada Beograda.

Litija je krenula iz Ulice admirala Geprata ispred Vaznesenjske crkve, a nastavila ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana do Terazijske česme gde je čitana prva molitva.

Kolona je zatim prošla Knez Mihailovom i Pariskom ulicom do Saborne crkve gde je očitana druga molitva, a nakon toga litija je nastavila kroz Pop Lukinu ulicu, Brankovu, Kraljice Natalije i Dobrinjsku ulicu do porte Vaznesenjske crkve, čime je simbolično zatvoren krug i gde je čitana treća molitva u spomen svih palih junaka Beograda.

Domaćin slave, gradski menadžer Goran Vesić, rekao je da je broj ljudi u litiji premašio sve dosadašnje od 1992. godine, od kada Grad Beograd ponovo obeležava ovaj praznik.

"Danas se sećamo zaveta despota Stefana Lazarevića koji je ustanovio ovaj datum kao gradsku slavu još 1403. godine i ponosno je slavimo već 615 godina, moleći se da naš grad napreduje, da nas bude više i da Beograd bude pokretač razvoja naše zemlje", istakao je Vesić.

On je dodao da je veliki broj ljudi koji je učestvovao u litiji pokazatelj koliko je Spasovdan važan za Beograd.

"To je jedan od naših najznačajnijih praznika i koristim ovu priliku da svim Beograđanima čestitam našu zajedničku slavu Spasovdan jer je to, pored porodične slave, druga slava koju imaju", rekao je Vesić.

On je poželeo da se Spasovdan slavi još mnogo godina u miru i da se Beograd širi i razvija.

Nakon spasovdanske litije, Vesić je zajedno sa predstavnicima Grada Beograda u Starom dvoru prelomio slavski kolač, kao deo tradicionalnog obeležavanja slave.

Nikad više ljudi na gradskoj slavi

Povodom obeležavanja slave, danas je u Starom dvoru održan prijem kojem su prisustvovali ovogodišnji domaćin slave gradski menadžer Goran Vesić, predstavnici Grada Beograda, vlade Srbije, diplomatskog kora, ličnosti iz javnog i kulturnog života...

Vesić je rekao da Beograd 615 godina slavi Spasovdan, od 1403. godine kada je despot Stefan Lazarević proglasio Beograd glavnim gradom Srbije i uzeo Spasovdan za slavu Beograda.

"Ovih šest vekova nisu bili srećni ni za Srbiju, ni za Beograd. Bilo je uspona i padova, bilo je ratova i razaranja, ali i Srbija i Beograd su se uvek uzdizali ponovo i uvek su našli način da prežive rat i razaranje", rekao je Vesić.

On je naveo da je te 1403. godine Srbija bila u teškoj situaciji, te da je despot Stefan Lazarević pronašao način da podigne državu, obnovi narod i da Srbiju ponovo učini prosperitetnom zemljom.

"To je samo dokaz da bez obzira na teške istorijske okolnosti kada imate pravo vođstvo i lidere koji razumeju odnose u svetu, državi i narodu može da bude bolje", rekao je Vesić i istakao da je zato dobro što se danas, na čelu države nalazi predsednik Aleksandar Vučić koji na isti način vodi državu kroz teške istorijske okolnosti i pokušava da učini najbolje za naš narod i zemlju.

Vesić je istakao da Spasovdan nije običan praznik i da ima posebnu težinu u našem narodu.

"Kao što je Spasovdan pobeda života nad smrću, pobeda Gospoda nad smrću, tako je Beograd, ako je mogao da bira praznik, izabrao pravi praznik, jer je Beograd na isti način pobeđivao razaranje i sve što se loše dešavalo", rekao je on.

Vesić se osvrnuo na kritike u vezi sa proslavom Spasovdana i naveo da se oni koji traže ukidanje te proslave ne bave politikom, već politikanstvom.

"Spasovdan je prilika da se svi okupimo, svi koji živimo u ovom gradu. Za one koji slave, Spasovdan je druga slava, a za one koji ne slave, Spasovdan je praznik", rekao je gradski menadžer.

Ponovio je da je Spasovdan praznik koji treba da okupi sve ljude, jer je Beograd, kako kaže, veliki u svojim različitostima i u svim svojim ljudima bez obzira odakle su.

Na svečanom prijemu, na kojem je govorio i arhimandrit Stefan Šarić, među zvanicama bili su ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević, ambasador Nemačke Aksel Ditman, ambasador Velike Britanije Denis Kif, ambasadorka Izraela Alona Fišer Kam...

Dušanov zakonik obnarodovan na Spasovdan 1349.

Vaznesenje je jedan od 10 praznika posvećenih Hristu. Spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.

U narodu je praznik Vaznesenja Gospodnjeg poznatiji kao Spasovdan, a koliki ima značaj vidi se po tome što je najveći istorijsko-pravni dokument srpske srednjovjekovne države, čuveni Dušanov zakonik, obnarodovan na Spasovdan 1349. godine, a dopunjen takođe na Spasovdan 1354. godine.

Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine ustoličio Beograd kao srpsku prestonicu, u čast obnove i napretka, Grad je kao svoju krsnu slavu uzeo Spasovdan.

Ta slava simbolično ukazuje na stalno uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost izražavajući duševnu i moralnu snagu naroda prekaljenog u slavnoj prošlosti.