Direktor Direktorata za međunarodnu pravosudnu saradnju i projekte u Crnoj Gori Nikola Šaranović izjavio je da sutrašnji samit EU i Zapadnog Balkana u Sofiji treba očekivati realistično, ne sa euforijom ili nervozom.
"Treba očekivati da će samit u Sofiji potvrditi evropsku perspektivu Zapadnog Balkana i prinicp regate, odnosno pojedinačnog vrednovanja svake dražave regiona na njenom putu ka EU, kako nijedna zemlja ne bi trpela zastoj zbog problema s kojima se suočava druga država", izjavio je Šaranović na konferenciji "Zapadni Balkan na geopolitičkoj raskrsnici – između unutrašnjih problema i evropske integracije", koju je organizovao Centar za spoljnu politiku.
Šaranović je dodao i da na samitu treba očekivati jasne izraze spremnosti lidera Zapadnog Balkana da izvrše obaveze iz pregovaračkog procesa i jasnu opredeljenost za međusobnu saradnju i rešavanje spornih pitanja.
"Ako težimo međunarodnoj organizaciji koja funkcioniše između ostalog po prinicpu iskrene saradnje država i institucija, onda države Zapadnog Balkana treba na malom da pokažu ono čemu teže u velikom", kazao je Šaranović.
Dodao je da evropske integracije nisu proces koji se događa samo u zemljama kandidatima nego i u samoj EU i da je problem što se Zapadni Balkan i EU postavljaju u odnos opozita, što znači što više Evrope to manje Balkana i obrnuto.
"Iz toga proizlazi da ako se Balkan ne evropeizuje Evropa će se balkanizovati. Taj pristup je u potpunoj suprotnosti s osnovnim načelom funkcionisanja EU, a to je načelo subsidijarnosti", rekao je Šaranović.
Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih nauka Dejan Jović nije se saglasio da je u procesu proširenja potrebno primeniti princip pojedinačnog primanja jer smatra da to ima daleko veći potencijal da uspori dalje proširenje, što se pokazalo u slučaju Slovenije i Hrvatske.
"Pojedinačan princip je dobar za zemlju koja je prva na redu, ali za region nije", ocenio je Jović.
Prema njegovom mišljenju, danas je teško zamisliti bilo kakvo proširenje u bliskoj ili daljoj budućnosti, ali to ne znači da će zemlje Zapadnog Balkana biti potpuno isključene iz koncepta Evrope.
Ukazao je i na novi trend koji se pojavio kao posledica Bregzita i stava Velike Britanije da "izlazi iz EU ali ne i iz Evrope".
Taj koncept "Evropa izvan EU" je, dodao je, u suprotnosti sa idejom koja je dominirala 1990-ih godina a to je da je ulazak u EU jedini put.
Drugi trend o kojem je Jović govorio je to da će Evropa sve više izgledati kao luk, sa zemljama jezgra koje su uključene u sve, unutrašnjom i spoljnom periferijom i eksternim akterima, uključujući Rusiju i Tursku, koji nisu uvek prijateljske prema EU.
Mihailo Crnobrnja iz Evropskog pokreta u Srbiji se saglasio da nas verovatno očekuje Evropa u više krugova, odnosno brzina i da u EU vlada atmosfera više protiv nego za proces proširenja.
"Stvara se raspoloženje da nije napravljena dobra stvar kada je 10 zemalja ušlo u EU, pa se to nastavilo s Rumunijom i Bugarskom i završilo s Hrvatskom. To iskustvo u EU nije najbolje apsorbovano i delimično zbog toga je povećan evropskepticizam", rekao je Crnobrnja.
Kada je u pitanju Srbija, Crnobrnja je kazao da su vladajuće stranke i veliki deo opozicije proevropski, ali da su građani sve više antievropski.
Predavač na Univerzitetu zapadne Mađarske u Budimpešti Zoltan Pogača smatra da u EU vlada velika podeljenost što daje lošu osnovu za dalje proširenje, koje se posmatra kao pogoršavanje već postojećeg problema.
Mađarska podržava sledeći talas proširenja, rekao je Pogača, ali je dodao da o tom pitanju većina zemalja EU danas sudi na osnovu iskustava iz prethodnih proširenja, o kojima i dalje postoje različita mišljenja koliko su bila uspešna.
"Voleo bih da kažem da je 'istočno proširenje' doprinelo proširenju na Zapadni Balkan, ali nasuprot tome, prouzrokovalo je velike deobe u EU", rekao je Pogača.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR