Politika

Tači odlikovao Klarka

Tanjug

16. 05. 2018. u 14:28

Predsednik tzv. Kosova rekao da je američki general bio veoma uporan u obezbeđivanju slobode i mira na Kosovu

Predsednik tzv. Kosova Hašim Tači odlikovao je danas penzionisanog američkog generala Veslija Klarka, komandanta NATO tokom bombardovanja Jugoslavije, jubilarnom Predsedničkom medaljom povodom 10. godišnjice jednostano proglašene nezavisnosti Kosova.

Pročitajte još: Vesli Klark: Dok je Kfor na Kosovu, bolje je ulagati u ekonomiju nego u oružane snage

"Američki general Vesli Klark, koji je bio veoma uporan u obezbeđivanju slobode i mira na Kosovu danas, ukrašen je Jubilarnom predsedničkom medaljom decenije nezavisnosti. Ovo odlikovanje za generala Klarka predstavlja zahvalnost za hiljade američkih građana i vojnika koji su dali izuzetan doprinos za Kosovo", napisao je Tači na svom Fejsbuku.

Tači je dodao i da će građani Kosova biti večno zahvalni SAD i Klarku.

KLARK: PRVO NORMALIZACIJA ODNOSA SA BEOGRADOM, PA VOJSKA

Penzionisani američki general i komandant NATO snaga u Evropi za vreme agresije na Srbiju, Vesli Klark, izjavio je da će doći vreme za formiranje kosovske vojske, ali da to treba da se dogodi tek nakon potpune normalizacije odnosa Beograda i Prištine.

"Doći će vreme kada će Kosovu trebati sopstvena vojska ali to treba da se dogodi nakon što se odnosi sa Srbijom normalizuju. I NATO bi trebalo da ostane na KiM sa Kforom do tog vremena i da Kosovu omogući potpuni privredni razvoj, ulaganje u ekonomske resurse i infrastrukturu, energiju, puteve i drugo što će Kosovo učiniti još atraktivnijim za strana ulaganja", rekao je Klark u intervju za Glas Amerike na albanskom jeziku.

Upitan da prokomentariše proces pregovora o normaliyaciji odnosa Beograda i Prištine, Klark je kazao da je u tom procesu neophodan "punopravan posrednik", čija je jedina misija da približi dve strane i normalizuje njihove odnose.

"Mislim da bi to mogao biti Amerikanac, pa čak i Evropljanin, gde god je podrška veća. Ali, na kraju, budući da i Kosovo i Srbija žele da budu deo EU, to mora da bude Evropljanin, ili idealno, američko -evropska grupa", ocenio je Klark.

Upitan da kaže koliki je rizik od obnov sukoba na Balkanu, Klark je rekao da smatra da se nešto slično neće dogoditi u bliskoj budućnosti.

"Mislim da je ono što se mora učiniti u politici je da se obezbedi bezbednost, a zatim da se gleda u budućnost s nadom i da se izbegne korišćenje straha kao političkog uticaja. To je težak put kroz koji moraju da prođu politički lideri i administracije, ali trebaju da ponude nadu za budućnost kao motivirajuću silu umesto da se boje šta se može dogoditi", rekao je Klark.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije