Narodna banka Srbije juče je saopštila da je usvojila odluku prema kojoj će maksimalni dozvoljeni iznos rate za kredite građana biti povećan sa 30 odsto plate na 40 odsto, odnosno sa dosadašnjih 50 procenata na 60 odsto ukoliko je reč o stambenim kreditima. To znači da će građani već od danas moći da traže veće kredite, ali samo pod uslovom da pozajmicu uzimaju u onoj valuti u kojoj primaju platu.
NBS je, da bi stimulisala dinarske u odnosu na evro zajmove, odlučila da će novi limiti važiti samo za lica koja podignu čist dinarski kredit, dok će za zajmove indeksirane u evropskoj valuti važiti stara ograničenja, osim u slučaju kada onaj ko uzima kredit prima platu u evrima ili mu je zarada vezana za kretanje deviznog kursa. U praksi to znači da će za ogromnu većinu stanovništva limit za ratu za stambeni kredit i dalje biti samo polovina plate, pošto u Srbiji nema dugoročnih zajmova izraženih u domaćoj valuti, dok je zanemarljiv broj građana čija je plata zvanično vezana za evro. Istovremeno, veliki je broj onih koji su već uzeli maksimalno dozvoljeni kredit i koji će sada moći da podignu još jedan, manji zajam bez devizne klauzule.
Kako bi omogućila građanima da uzimaju veće kredite, NBS je odlučila i da banke ubuduće neće umanjivati kreditnu sposobnost klijenata za pet odsto dozvoljenog minusa na tekućem računu, dok će licima koja su nekome žiranti kreditna sposobnost biti umanjena samo za polovinu datog jemstva. Iako je bilo naznaka da bi jemstvo u celosti moglo da bude isključeno iz obračuna, centralna banka je ipak zauzela konzervativniji stav i zadržala polovinu tih potencijalnih izdataka u kalkulaciji kreditne sposobnosti.
Ovi potezi NBS-a trebalo bi da dovedu do značajne ekspanzije do sada malo zastupljenih dinarskih kredita, uprkos tome što su kamate na ove pozajmice gotovo uvek više nego na kredite vezane za evro. Ta razlika u kamatnim stopama bi, međutim, trebalo uskoro da se smanji, budući da je NBS namerena da dalje spušta svoju referentnu stopu prema kojoj se banke ravnaju kada formiraju kamate na dinarske kredite. Korišćenjem dinarskih kredita građani se štite i od kursnog rizika, pošto im rata ostaje ista nevezano za to da li evro jača ili slabi u odnosu na domaću valutu.
„Ovim merama NBS želi da utiče na smanjenje sistemskog deviznog rizika i da doprinese smanjenju stepena evroizacije stimulišući zaduživanje u dinarima, umesto zaduživanja u evrima ili švajcarskim francima“, saopštila je NBS.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
