Kritikuju me oni koji ne znaju da rade

Srbijašume, Srbijavode, Uprava carina, Poreska uprava, Fond za razvoj ili, možda, Ministarstvo za KiM mogli bi biti sledeći na redu. Suština je da se institucije što više približe građanima, kako bi im pružale kvalitetnije usluge, a sve su to već uradile mnoge velike i razvijene zemlje. Troškova će biti, ali su koristi neuporedivo veće. Decentralizacija je druga priča, na kojoj će G17 plus i Ujedinjeni regioni Srbije strpljivo raditi i uveren sam da će nam se u budućnosti mnogi pridružiti – ističe potpredsednik Vlade, ministar ekonomije i regionalnog razvoja i lider stranke G17 plus Mlađan Dinkić u intervjuu za Danas. On očekuje da će ga i zbog ovoga kritikovati, ali dodaje da u Srbiji oni koji vode aktivnu politiku često unapred budu osuđivani.

– Ponekada mi se čini da je najbolje onima koji sede u svojim kabinetima i diktiraju saopštenja. Najteže je raditi – kaže Dinkić.

Da li je „preseljenje“ pojedinih državnih institucija iz Beograda u unutrašnjost Srbije vaša lična ideja i plan stranke G17 plus ili je to državni projekat?

– O toj ideji dugo se razmišljalo i u Vladi i u G17 plus. Odavno smo uvideli da su i mnoge druge, velike i razvijene, zemlje to uradile kako bi pružile bolje usluge svojim građanima, kao i da je neravnomerni regionalni razvoj jedan od najvećih problema s kojima se Srbija suočava, odnosno da milioni ljudi koji žive u unutrašnjosti nemaju ni približno kvalitetan pristup institucijama kakav imaju oni koji žive u Beogradu. Pre nekoliko nedelja razgovarao sam o tome s predsednikom Borisom Tadićem i premijerom Mirkom Cvetkovićem, koji su ideju dekoncentracije državne uprave podržali. Izneo sam konkretne predloge za institucije koje su u mojoj nadležnosti, odnosno u nadležnosti Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ali i da to bude nacionalni projekat, iza kojeg bismo svi stali. Naša namera je da, bar taj deo posla koji je u mojoj nadležnosti, bude okončan do jeseni.

Posle dislociranja institucija koje su u vašoj nadležnosti, šta bi trebalo da usledi?

– Verujem da bi se bez problema iz Beograda mogle izmestiti pre svega pojedine državne agencije i javna preduzeća, poput Srbijašuma i Srbijavoda, tamo u Srbiji gde bi njihovo postojanje imalo najvećeg efekta. U doba modernih komunikacija ne vidim zašto se to ne bi moglo uraditi i sa Upravom carina i Poreskom upravom, na primer. Još nismo zvanično razmatrali da li bi u obzir došlo preseljenje nekih ministarstava, mada mislim da bi i to bilo moguće, poput Ministarstva za Kosovo i Metohiju. Svi već znamo za ideju da se Ustavni sud iz Beograda izmesti u Sremske Karlovce gde se, koliko mi je poznato, već priprema adekvatna zgrada. Takođe, zašto bi mali i srednji privrednici iz cele Srbije morali da dolaze u glavni grad kako bi tražili kredite Fonda za razvoj, zašto im Fond ne bismo i fizički približili. Naravno da i Beograd i Beograđani imaju mnogo problema ali, verujte, veoma mnogo putujem Srbijom, maltene svakog dana, i svojim očima vidim da se u takozvanoj provinciji mnogo teže živi.

Čini se da je ovo prilično skup projekat, posebno za državu koja prolazi kroz ekonomsku krizu. Kako objašnjavate moguće troškove?

– Svaka investicija zahteva troškove. U svakom poslu morate nešto uložiti da biste imali neku dobit. Uvek treba gledati ukupan odnos ulaganja, odnosno troškova i rezultata, odnosno profita. Kada se tako postavimo i u ovom slučaju, a to je jedini ispravan način, lako ćemo uvideti da su koristi koje će građani Srbije i cela zemlja imati od dislociranja institucija mnogo veće od onoga što je pri tom potrebno da se potroši. Naravno, neophodno je znati koliki će to biti troškovi i očekujem da ćemo ubrzo imati preciznu računicu, bar za one institucije za koje sam ja odgovoran. Ne treba prevideti još jednu direktnu korist za građane, pored činjenice da će im mnogi državni organi postati mnogo dostupniji, a to je da će na adaptaciji tih novih zgrada neki radnici iz tih lokalnih sredina biti upošljeni, da će korist imati i preduzeća. To su privremeni poslovi. Dugoročnije gledajući, pa, u tim „preseljenim“ institucijama će biti posla za kvalifikovane ljudi koji baš i žive u tim gradovima i opštinama. To je način da zadržimo mlade, da ne moraju svi da dolaze u Beograd u potrazi za često slabo plaćenim poslovima, da su čitave opštine po Srbiji slabo naseljene i da su sela ispražnjena jer radno sposobno stanovništvo, a mladi pre svih, više nemaju interesa tu da ostaju.

Da li ovo izmeštanje sedišta državnih organa spada u decentralizaciju Srbije?

– Decentralizacija države nije isto što i dekoncentracija institucija. Decentralizacija je dugotrajan proces, koji podrazumeva suštinsko prenošenje ovlašćenja sa centralnog nivoa bliže građanima, poput vraćanja imovine lokalnim samoupravama, dok se u ovom drugom slučaju radi o tome da im se približe postojeći republički organi. Te dve stvari ne bi trebalo mešati.

Vaša stranka je, pre nekoliko meseci, u Narodnoj skupštini podnela Predlog zakona o vraćanju imovine lokalnim samoupravama. Napretka nije bilo, a iz DS su poručili da taj predlog ima manjkavosti i da je za posao u stvari zadužena Vladina radna grupa.

– G17 plus je Skupštini Srbije podneo Predlog zakona koji smo u potpunosti usaglasili sa Stalnom konferencijom gradova i opština. To je, suštinski, predlog SKGO na koji smo se mi oslonili i uvrstili ga u skupštinsku proceduru. U isto vreme, reč je o aktu koji je maksimalno u skladu sa evropskim standardima u toj oblasti. Ako neko iz Ministarstva finansija ima neku primedbu, neka jasno kaže u čemu je problem, pa da ga rešavamo. Već se suviše čeka na to da se gradovima i opštinama vrati imovina koja im je praktično oteta devedesetih godina, za vreme Miloševićevog režima. Nadam se da će predlog zakona, naš ili neki do kojeg bi se došlo u dogovoru unutar Vlade, što pre biti usvojen. Uostalom, vraćanje imovine lokalnim samoupravama je i naša obaveza iz Ustava. 

Mogu se očekivati primedbe da sve ovo predstavlja sprovođenje političke agende G17 plus i Ujedinjenih regiona Srbije korišćenjem državnih resursa. Kakav je vaš odgovor?

– Suština politike je da se urade stvari i završe poslovi korisni za svakodnevni život građana. Ja sagledavam politiku kao oruđe za bolji život stanovnika Srbije. Čak se i ponosim zbog toga što će Ujedinjeni regioni Srbije, politička organizacija koju zvanično osnivamo 16. maja, biti na čelu tih ideja decentralizacije zemlje. Međutim, u isto vreme, verujem da će i svi naši partneri u Vladi ući u tu kolonu, da će tu biti i DS i SPS i SPO i svi ostali. Na kraju će nam biti potrebna i promena Ustava, pre čega će morati da se uspostavi široki konsenzus o neophodnosti decentralizacije, moraće mnogo da se radi i da se, između ostalog, obavi ozbiljna, kvalitetna javna rasprava. To jedna stranka, ili grupacija stranaka kao što je Ujedinjeni regioni ili neka druga, nikako ne može sama da obavi. Potrebni su svi. Samim tim, nema potrebe za ikakvom konkurencijom među strankama, za surevnjivostima i kritikama radi kritike. To treba da bude zajednički posao. Znam da u Srbiji oni koji iniciraju, koji vode dinamičnu, aktivnu politiku često u javnosti budu unapred osuđivani. Ponekada mi se čini da je najbolje onima koji sede u svojim kabinetima i diktiraju saopštenja. Najteže je raditi, jer šta god da uradite biće onih koji će jedva dočekati da vas „nagaze“. Ipak, ubeđen sam da će ideja suštinske decentralizacije Srbije, kao i plan izmeštanja institucija iz prestonice, na kraju imati najširu podršku političara, javnosti i, što je najvažnije, građana.