Albanska ministarka odbrane: Ne postoje ambicije da naše Ratno vazduhoplovstvo poseduje mlazne borbene avione

Albanija ima vazduhoplovne snage koje su orijentisanje samo na helikoptere i njene postojeće potrebe su takve da je još rano razgovarati o stvaranju komponente koja bi imala mlazne borbene avione, rekla je 2. maja ministarka odbrane Oljta Džačka u intervjuu prilikom gostovanja u emisiji REPOlitiX tiranske televizije Report.

Komentar ministarke došao je kao odgovor na novinarsko pitanje da li Albanija planira da stvori makar skromne mlazne borbene efektive i ide u korak s susednim državama koje poseduju ovakve sposobnosti.

Objašnjavajući da sadašnji budžet za odbranu iznosi 1,2 procenta nacionalnog bruto društvenog proizvoda, Džačka je rekla da je cilj da se do 2024. dostigne dva posto u skladu s zahtevom NATO-a.

– Bilo bi lepo da Albanija ima više brodova i da poseduje borbene avione ali ne treba gurati svoje ambicije iznad svojih mogućnosti – zaključila je Džačka.

Pored toga što albanske oružane snage (Foracat e Armatosura) sada imaju preko 8000 pripadnika, Džačka je objasnila da su kratki, srednji i dugoročni ciljevi za modernizaciju albanske vojske već definisani u bliskoj saradnji s NATO i to bi trebalo da dovede do toga da albanska vojska može potpuno ravnopravno da deluje i bude usaglašena s armijama partnerskih nacija.

Nalazeći se u regionu u kome Italija, Grčka, Bugarska, Srbija i Hrvatska imaju mlazne borbene avione, Albanija zajedno s Makedonijom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom spada u grupu malih balkanskih nacija koje su u svojim Ratnim vazduhoplovstvima već ugasile komponente opremljene borbenim avionima i umesto toga se usredsredile na održavanje finansijski pristupačnijih neofanzivnih vazduhoplovnih snaga koje poseduju samo helikoptere kojima se mogu podržati domaće operacije pružanja pomoći prilikom elementarnih nepogoda i zadataka traganja i spasavanja. Malo odstupanje u ovakvim nastojanjima je međutim prisutno u Makedoniji koja pored transportnih helikoptera Mi-8 i 17 i dalje održava eskadrilu modernizovanih sovjetskih borbenih helikoptera Mi-24V.

Kao satelit Sovjetskog Saveza i Kine tokom tzv. Hladnog rata, Albanija je bila u poziciji da lako formira flotu mlaznih borbenih aviona koja je vremenom porasla na oko 160 sovjetskih i kineskih MiG-ova. Sredinom 50-tih godina 20. veka Sovjetski Savez snabdeo je Albaniju s dve eskadrile lovaca MiG-15bis Fagot koji su već leteli iznad Koreje, kao i oko 12 dvoseda MiG-15UTI. Tokom 1959. su takođe iz SSSR-a isporučena tri MiG-a 19 a oktobra iste godine i 12, za to vreme dosta modernih lovaca MiG-19PM Farmer-E koji su imali radar i rakete vazduh-vazduh.

Prekid odnosa s SSSR-om početkom 60-tih je međutim prisilio državu da brzo pređe na isporuke kineske opreme – na 12 Shenyang F-5, kinesku kopiju MiG-a 17F Fresco-C i 8 FT-5 (kineska dvoseda izvozna varijanta F-5) koji su se RV-u pridružili tokom 1961-1962. nakon čega su u periodu 1965-1971. usledile isporuke čak oko 70 dvomotornih lovaca Shenyang F-6, kineske kopije MiG-a 19S Farmer-C kao i dvosedih FT-6 (prvi kontigent od 12 F-6 dobijen je nakon što su Kinezima predati sovjetski MiG-ovi 19PM). F-6 su služili kao lovci, jurišnici i u manjoj meri kao izviđači a popunjavali su 6 eskadrila u tri vazduhoplovne baze.

Saradnja s Kinezima je kulminirala decembra 1970. isporukom 12 lovaca-presretača Shenyang F-7A, kineske kopije MiG-a 21F-13 Fishbed-C, najsavremenijeg borbenog aviona koji je služio u vazduhoplovnim snagama Albanije.

Avioni F-7 nabavljeni su između ostalog i kako bi se adekvatno odgovorilo na povremene upade jugoslovenskih MiG-ova 21 u albanski vazdušni prostor.  Oni su prvobitno bazirali na aerodromu Rinas, 13 km severozapadno od Tirane koji je bio njihova matična baza do maja 1976. kada je flota od 11 F-7 (jedan je izgubljen 1974) prebazirala 50 km severno, u podzemni kompleks vazduhoplovne baze Gjader. Taj aerodrom je bio mnogo bliže jugoslovenskoj podzemnoj vazduhoplovnoj bazi Slatina, 15 km jugozapadno od Prištine u kojoj su bazirali MiG-ovi 21. Još jedan F-7A je izgubljen u udesu 29. marta 1982. zbog udara ptice u avion pa je ukupno 10 F-7A dočekalo kraj karijere.

Albanski piloti su tokom Hladnog rata bili hvaljeni u novinama koje su bile pod kontrolom države ali su imali malo svojih zasluga osim što su leteli nisko iznad glavnog bulevara Tirane, razbijajući prozore na zgradama i uznemiravajući građane probijanjem zvučnog zida. Loša logistika, smanjena upotrebljivost i povećana stopa smrtnih nesreća konačno su krajem 2004. godine doveli do prizemljenja poslednjih operativnih albanskih borbenih aviona mada su oni ’’na papiru’’ ostali u službi još dve godine.

Povlačenje iz upotrebe kineskih mlaznih borbenih aviona je bila prekretnica u daljem razvoju savremenih albanskih vazduhoplovnih snaga koje su postale deo NATO struktura 2009. godine, od kada su one posvećene izgradnji helikopterske flote koja je grupisana u vazduhoplovnoj bazi Farka, 5 km jugoistočno od Tirane a koju trenutno čini 27 letelica.

Formiranje nove albanske helikopterske flote je pokrenula Italija koja je donirala ukupno 13 helikoptera – 7 školskih i lakih višenamenskih jednomotornih AB-206C-1 ’’Jet Ranger II’’ (ev. brojevi 601-607) su isporučeni između aprila 2001. i novembra 2003. godine nakon čega je stiglo 5 jednomotornih višenamenskih AB-205A-1 (ev. brojevi 610-615) od kojih je prvi primljen 24. aprila 2004. Još jedan helikopter iz italijanskih viškova, dvomotorni A109C (ev. broja 600) za prevoz veoma važnih osoba (VIP) sleteo je u Albaniju 2007. godine.

Italijansku velikodušnost pratila je Nemačka koja je Albaniji poklonila 12 sveže remontovanih lakih dvomotornih višenamenskih helikoptera BO-105E-4. Osam njih je završilo u RV Albanije (ev. brojevi 621-628, prvi je isporučen 18. juna 2007), preostali su predati ministarstvima unutrašnjih poslova i zdravlja za odgovarajuće korišćenje u policijskim i zadacima medicinskog prevoza.

Kada je uspešno završen prelaz sa helikoptera Harbin Z-5 (kineska kopija sovjetskog Mi-4 ’’Hound’’ s zvezdastim motorom) na zapadne helikoptere pogonjene turbovratilnim motorima, albansko RV se okrenulo nabavkama dodatnih helikoptera i to novoproizvedenih letelica iz Eurokoptera.

Ugovor vredan 78,6 miliona evra koji je s Eurokopterom potpisan 18.decembra 2009. godine je prvobitno podrazumevao opremanje RV Albanije s 5 srednjih dvomotornih višenamenskih helikoptera AS-532AL ’’Cougar’’. Međutim to se značajno promenilo nakon pada prvog albanskog Kuguara (trebao je da nosi ev. broj FA-630) koji se dogodio 25. jula 2012. u Francuskoj tokom prvog fabričkog opitnog leta, u smrtonosnoj nesreći koja je odnela živote svih 6 osoba koje su se nalazile u helikopteru.

Pregovori koji su, nakon nesreće, vođeni između Albanije i Eurokoptera doveli su do promene toga koji će helikopteri biti isporučeni albanskoj vojsci. Kao posledica novog dogovora, RV Albanije je dobilo tri dvomotorna laka višenamenska helikoptera EC145 (ev. brojevi FA-635, FA-636 i FA-637) i 4 helikoptera AS-532AL ’’Cougar’’ (FA-631, FA-632, FA-633, FA-634) koji su opremljeni infracrvenim sistemom za osmatranje prednje polusfere (FLIR). Isporuke su započete 28. jula 2012. kada je prvi EC145 u VIP konfiguraciji stigao u Tiranu nakon čega je usledio i prvi AS-532AL koji je u ’’Zemlju orlova’’ sleteo 3. decembra 2012.

Pošto su preko deceniju uživale u izuzetnoj istoriji sigurnosti, jedina crna mrlja za albanske vazduhoplovne snage postala je nesreća koja se dogodila 6. aprila 2016. godine kada je u reonu Skadarskog jezera došlo do pada jednog od dva vojna EC145 koji se mogu koristiti za traganje i spasavanje a koji je ušao u upotrebu oktobra 2015. godine. Smrtonosna nesreća uzela je živote pilotima, kapetanu Florijanu Deliji i poručniku Donaldu Hodži i dovela je do ozbiljnih povreda vojnika Džeralda Baramuke, uz gubitak potpuno novog helikoptera vojnog evidencijkog broja FA-637 (c/n 9718).

Kao najnaprednija i tehnološki superiorna struktura albanske vojske, Ratno vazduhoplovstvo proslavilo je 67. godina postojanja 24. aprila 2018. Ova relativno mala formacija se trenutno sastoji od Komande koja se nalazi u Rinasu, zatim vazduhoplovnih baza Farka i Kucova, potom Centra za vazdušno osmatranje, Vojne meteorološke službe i čete za podršku. Glavni zadatak RV Albanije je osiguranje suvereniteta albanskog vazdušnog prostora i pružanje podrške neborbenim vojnim operacijama, izvršenju drugih zadataka pružanja pomoći prilikom elementarnih nepogoda kao i traganja i spasavanja.

Kako Albanija ne poseduje lovačke avione niti efikasne sistem protivvazduhoplovne odbrane, kontrolu i zaštitu njenog vazdušnog prostora obezbeđuju i garantuju NATO saveznici i to od kako je ova balkanska država pristupila zapadnoj Alijansi 2009. godine.

Vođene pilotom lovcem generalom Vladimirom Avdiajem i to od 24. februara 2016., albanske vazduhoplovne snage su sada fokusirane na osavremenjavanje kapaciteta vazdušnog osmatranja. U tom smislu, trenutno je u toku sprovođenje projekta vrednog 31 milion evra koji bi trebalo da dovede do toga da kompanija Lokid Martin opremi albansku vojsku novim radarom (neki izvori navode taktički prenosivi 3D AESA osmatrački radar AN/TPS-77 D i L opsega, dometa 470 km), navigacijskom i komunikacijskom opremom i njihovu integraciju sa civilnim sistemom vazdušnog osmatranja koji je pre 15 godina takođe modernizovala ista američka firma.