Suze na licima sveštenika. Nema reči. Muk. Jecaji. Nepregledna kolona, hiljade Banjalučana došle su da odaju poslednju počast. Pet sveštenika je vodilo službu, a i njima je drhtao glas. Ovakvu tragediju Banjaluka ne pamti, otelo se radniku groblja.
Suze danas isplakane razmekšale su tlo Novog groblja. Prekinuti snovi, prekinuti životi. Uništeno nekoliko porodica. Zauvek. Samo u nekoliko sekundi koliko je Pavlu trebalo da ispadne kroz prozor sa 4. sprata u Novom Boriku, stalo je sve. Pogotovo za Pavlovog oca i Darijinog supruga, Slavišu.
“Neću puno da govorim jer ne mogu da govorim. Reći ću kratko - Hristos voskrese. Plačemo i tugujemo, srce nam radzire bol. Hoću da vam kažem da je vaskrsenje najbitnija tajna naše vere. Vaskrsenje je pobeda nad tugom koja nas skrši ovih dana. Neka Gospod pomogne, neka nam podari snage i porodici da izdrži ove teške dane, a kada dođemo u carstvo nebesko da se opet zagrlimo sa onima koje smo volelI", poručio je sveštenik u svojoj besedi.
Potresan govor kolektiva OŠ Jovan Dučić iz Lamovite gde je radila Darija.
"Naša Darija je 12 godina bila pedagog i za svakog je imala lepu reč. Nije bilo dana da nije spomenula svoga sina. Draga Darija, još dugo ćemo čuti korake u našoj školi i da Bog da snage tvom suprugu i članovima porodice. Pavle je bio tvoj život. Izborila si jednu od najtežih bitaka u životu i nama si dala zadatak da budemo jaki", poručile su kolege.
“Dragi naš razigrani dečače čuvaj mamu, a mi ćemo ovde tatu…” niko nije imao snage da dovrši govor, potekle su suze...
Kurir.rs/Banjaluka.net
Foto printscreen banjaluka.net
NE PROPUSTITE
