U telefonskom razgovoru Makron je tražio da Rusija "u punoj meri iskoristi svoj uticaj na sirijski režim" da "prekine vojnu eskalaciju zabeleženu poslednjih meseci" da bi se omogućila zaštita civilnog stanovništva i verodostojna obnova pregovora o inkluzivnoj političkoj tranziciji i sprečio mogući povratak Islamske države, navodi se u saopštenju.
Makron je 9. februara tražio od Putina da učini sve u svojoj moći da osigura da sirijske vlasti prekinu neodrživo pogoršanje humanitarne situacije i izrazio zabrinutost oko moguće upotrebe hlora protiv civila. Makron krajem maja treba da poseti Rusiju.
Francuski predsednik je 19. marta, posle ponovnog izbora Putina na mesto predsednika, opet izrazio veliku zabrinutost oko situacije u Siriji, kako u Afrinu tako u istočnoj Guti i pozvao ga da uloži napore da okonča te borbe i civilne gubitke.
Sirijske vlasti su povratile kontrolu nad istočnom Gutom posle više od mesec dana vazdušnih udara i granatiranja koji su doveli do sporazuma o evakuaciji pod pokroteljstvom Rusije sa dve grupe pobunjenika. Više od 1.600 civila je ubijeno od 18. februara u neprekidnim vazdušnim udarima na Gutu od strane sirijskih vlasti, potpomognute njihovim saveznikom Rusijom.
Francuska i Rusija imaju brojne nesuglasice na međunarodnoj sceni, o Siriji ali takođe o pripajanju Krima i sukobu sa proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine. Odnosi su se dalje pogoršali zbog slučaja trovanja bivšeg ruskog špijuna u Britaniji Sergeja Skripalja.
Zemlje EU, među kojima i Francuska su podržale Veliku Britaniju u mišljenju da je Rusija odgovorna za njegovo trovanje na britanskom tlu i odlučili su da proteraju brojne ruske diplomate. Iz Francuske je proterano četiri diplomata. Rusija je uzvratila i proterala isti broj diplomata iz tih zemalja.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR