Kad je Roj Kin umalo ubio Đerara Pikea…

Delovalo je možda i nezamislivo dok je čekao da se Rio Ferdinand ili Nemanja Vidić povrede kako bi odigrao neki minut. Ali ta četvorogodišnja odiseja u Mančester junajtedu mnogo je naučila Đerara Pikea. U međuvremenu je izrastao u jednog od najboljih štopera na svetu. I najkontroverznijih igrača na svetu. I baš zato, znali smo da će biti zanimljivo šta sve ima da kaže u svom dnevniku za sajt The Players Tribune.

A svakako najzanimljiviji detalj je onaj iz svlačionice Mančester junajteda. Nije Pikeu bilo lako u prvim mesecima na Old Trafordu. Roj Kin delom je zaslužan za to.
“Jedna od mojih prvih utakmica na Old Trafordu. U svlačionici smo, nenormalno sam nervozan. Zamislite samo, imam 18 godina, sedim u toj maloj svlačionici, pored su Rud van Nistelroj, Rajan Gigs, Rio Ferdinand. Želeo sam da budem nevidljiv… Sedimo tako, čekamo šefa, a ja sam do Roja Kina. Kolena nam se skoro dodiraju, nema prostora. Mrtva tišina. Odjednom vrlo blaga vibracija..

Bzzzz….
…. Bzzzzz
Roj gleda po svlačionici
Bzzzzz…
O, sr…e!

Shvatim da je moj telefon. Visi u torbi okačenoj odmah iznad Rojeve glave. On ne može da provali odakle dolazi buka. Gleda po svlačionici kao manijak. Kao Džek Nikolson u onoj čuvenoj sceni iz filma Isijavanje (The Shining). Viče na sve: Čiji je to telefon?!

Tišina.
Viče opet.
Tišina.
Treći put.
“Dođavola, čiji je to j…i telefon?!

Konačno, progovaram. Kao dečkić. Kažem: Žao mi je, moj je.

Roj me zagrli, nasmeje se i kaže da ne brinem… Ne, stvarno, naravno da se šalim. Izludeo je! Izgubio je razum. Pred svima. Strašno. Samo što se nisam u..o u gaće. Sad je drugačije. Svi klinci su na ajfonima pre početka utakmice. Ali te 2006? To je bio drugi svet. To se jednostavno nije radilo. Posebno ne u Mančester junajtedu. Ne u Rojevoj svlačionici”, priseća se Pike dok mi zamišljamo Kina kako divlja po svlačionici.

Sada je došao red da Pike “maltretira” ostale. Dovoljno je velik postao. Na kraju, osvojio je sve što se može osvojiti. Sam se izborio za tu privilegiju da mlađi moraju da ga slušaju. Svi ostali - moraju da ga poštuju. Čak i kad im stane na žulj.

“Odaću vam malu insajdersku informaciju. Svi znaju da fudbaleri imaju silne grupe po WhatsApp-u. Imam jednu samo za prijatelje, jednu za saigrače iz Barselone. Ali omiljena mi je ona koju sam otvorio sa nekim sa saigračima iz reprezentacije Španije koji igraju za Real Madrid i Barselonu.

Ako čitate samo ono što mediji pišu, mi se mrzimo. A u stvari odlično se slažemo, pričamo o taktici, fudbalskim filozofijama, knjigama koje čitamo…

Ma daj, šalim se, jedino što radimo u toj grupi je da sprdamo jedan drugog, odnosno Real i Barselonu. To je najbolje. Kao deca. Trenutno uživam, pošto imamo 15 bodova više od Reala, pa sam prilično kreativan. Prošle sezone, dok su oni dobijali sve, stalno su lupetarali kad se sretnemo na treninzima, širili se. Kako dobiju koju utakmicu na Instagram kače fotke kako bez majica stiskaju mišiće, kao da su Arnold Švarceneger. Sad su malo mirniji. Vrlo trezveno izgledaju: Tri boda danas, idemo još jače! I onda krenem da im šaljem poruke”, smeje se Pike.

Naravno, sve te priče o neslaganju izmešu španskih reprezentativaca potiču od Pikeovog zalaganja za referendum o otcepljenju Katalonije. Nazivali su ga licimerom jer je titule osvajao sa Španijom, a ovamo želi da ih rascepi. On sam kaže da to nije tačno, da mu je još od 1994. godine, kada je video krvav dres Luisa Enrikea na Mundijalu, san bio da igra za Španiju. Tvrdi da je užasno ponosan na status reprezentativca.
“U Madridu će vam reći da sam izdajica… A ja nikad nisam komentarisao kako sam ja glasao. Nisam političar, ne zavodim ljude. Moje mišljenje nije važno, ono je samo jedno u milion. Ali čvrsto verujem da 7.500.000 ljudi u mojoj Kataloniji ima pravo ga glasa. I potpuno sam miran ako sam zbog tog stava postao neprijatelj ostalih zemljaka… Kažu ti: Umukni i igraj fudbal, to je sve što znaš. Izvinite, ali neću da umuknem”.

I za kraj…
“Pola života sam u fudbalu. Govorio sam da ću se penzionisati sa 31 godinom. Šta me održava? Iskustva iz svlačionica. Upoznavanje fudbalskih genija kakvu su Mesi, Pujol, Nejmar i Roj Kin (čak i ako me je umalo ubio). Fudbal je dugo putovanje. Pobediš. Izgubiš. Osramotiš se. Grešiš. Smeješ se. Plačeš. Radiš glupe stvari da ti prođe vreme, možda čak i zapališ motor pomoćnom treneru (pre no što mu kupiš novi, naravno, ali to je skroz druga priča”.

(FOTO: Action Images)