Kocijas preseca Gordijev čvor?
22. mart 2018.
„Gornja Makedonija“ – to je magična formula koja bi nakon 27 godina mogla da reši spor oko imena između Atine i Skoplja. To je ono što je grčka strana signalizirala još u januaru, na poslednjoj rundi pregovora uz posredovanje Ujedinjenih nacija. Grčki mediji izveštavaju da se očekuje da će se ministar spoljnih poslova Nikos Kocijas u Skoplju založiti za to kompromisno rešenje. Grčka strana pritom ne želi da se ime prevodi. Zašto ne? „To je takođe znak iracionalnog razmišljanja, što je gotovo tipično za našu percepciju spora oko imena u poslednjih nekoliko godina“, žali se Spiros Danelis, član Socijaldemokratske liberalne stranke To Potami, u intervjuu za DW. Taj umereni političar kaže da ne razume takav način razmišljanja. Sa druge strane: „Ako je kompromisna formula ’Gornja Makedonija’ zaista prihvaćena od obe strane, onda bi trebalo da dođe do izražaja.“
- pročitajte još: Pad „Aleksandra Velikog“ – početak rešenja
Pitanje je da li će Makedonija prihvatiti izraz „Gornja Makedonija“. Čak i ako se to dogodi, spor oko imena neće biti automatski rešen, upozorava Jorgos Cogopulos sa univerziteta Trakija. Važnije od uspeha pregovora jeste pitanje da li će susedna zemlja svoje buduće ime uneti u svoj ustav, kaže Cogopulos. Pored toga, ustav mora biti izmenjen i tako da bi bilo koji teritorijalni zahtev prema Grčkoj bio isključen. „Međutim, ne mislim da bi Skoplje bilo spremno da promeni sopstveni ustav, tako da nisam optimista kao vladini političari u Atini“, kaže Cogopulos.
Pretnje ministru spoljnih poslova
Sa grčke tačke gledišta, postoje istorijski razlozi za strah da bi jednog dana Makedonija mogla da traži pravo na istoimenu severnu provinciju Grčke i njen glavni grad Solun. Iz tog razloga, Atina nije priznala susednu zemlju sa njenim u ustavu zacrtanim imenom „Republika Makedonija“, već samo pod privremenom imenom Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). O rešenju spora oko imena pregovara se od 1991. i Atina se dugo suprotstavljala svakoj upotrebi pojma Makedonija u državnom nazivu susedne zemlje. U međuvremenu se na političkom nivou šalju signali spremnosti na kompromis – ali to ne odgovara uvek javnosti: Poslednjih nekoliko meseci, stotine hiljada ljudi protestovalo je u Atini i Solunu protiv popuštanja u sporu oko imena. U nedavnoj anketi koju je objavila TV Alfa, 60 odsto ispitanika reklo je da se suprotstavljaju upotrebi reči Makedonija u državnom nazivu susedne zemlje. Ipak, 67 procenata želi da se pregovori nastave. „Kompromisno rešenje bez reči ’Makedonija’ nije realno, ali većina ljudi u Grčkoj to ne zna“, kaže Cogopulos.
Često se ne završava sve na protestima: početkom februara, grčki ministar spoljnih poslova dobio je preteće pismo sa jasnom naznakom da „postoje tri metka za njega i njegovu porodicu“. Zamenik Danelisa takođe prima pretnje nakon što se javno izjasnio o kompromisnom rešenju u sporu oko imena: nazivaju ga izdajnikom i prete mu sudom. Pre neki dan je dobio i pismo sa Krita, svog rodnog ostrva. Pošiljalac je nepoznati Panhelenistički oslobodilački front Krita. „Bilo je tu grotesknih stvari“, šali se Danelis Ali važno je, kaže, da umereni političari iskoriste vreme i rade za razumno rešenje. Njegov zaključak zato glasi: „Ako i Zoran Zaev uspe da izdejstvuje kompromis kod svog naroda, što nije tako lako, onda ćemo rešiti spor oko imena pre leta.“
Gordijev čvor
Prema rečima vladinog portparola Dimitrisa Canakopulosa, ministar spoljnih poslova Kocijas izradio je kompletan kompromisni paket u skladu sa stalnom pregovaračkom pozicijom grčke vlade i planira da taj predlog precizno razmotri u Skoplju. Grčki mediji izveštavaju da je druga strana formulisala svoje predloge za rešavanje sukoba. Najkasnije do 30. marta, posrednik UN Metju Nimec namerava da počne još jednu rundu pregovora u Beču. Uostalom, glavni grčki diplomata početkom februara je bio neuobičajeno optimističan, i to pozivajući se na najvećeg Makedonca svih vremena: „Aleksandar Veliki nam je pokazao kako se seče Gordijev čvor“.