Malo nade za dogovor

I na sastanku ministara finansija zemalja G 20 u Buenos Ajresu, i u pojedinačnim pregovorima, još uvek se pokušava da se pronađe rešenje za predstojeće uvođenje carina koje je najavio predsednik SAD Donald Tramp.

- pročitajte još: Carinski rat sa SAD

Komesarka Evropske unije za trgovinu Cecilija Malmstrem već danima je u SAD gde pokušava da za Uniju izdejstvuje izuzeće od tih nameta na čelik i aluminiju, nešto slično onome što je već odobreno Kanadi i Meksiku. Ali u svim razgovorima sa američkim sugovornicima, komesarka EU istrajava na osnovnom načelu: neće i ne može biti pojedinačnih izuzetaka samo za neke zemlje EU, već isključivo za čitavu Uniju.

Složno oko „glavnog“ problema

Cecilija Malmstrem doduše tvrdi da sa američkim sagovornicima postoji saglasnost oko osnovnih načela, ali još uvek nije izvesno da će se za ova dva dana zaista pronaći neko rešenje. Jer „saglasnost“ nije postignuta o čeliku i aluminijumu Evropske unije, već o hiperprodukciji metalske industrije Kine.

Iz Pekinga se istovremeno može čuti da ta zemlja „ne želi ni sa kim da vodi trgovinski rat“, ali ako ga neko želi, „nećemo se od toga uplašiti niti ćemo se kriti“. To je naime izjavio je portparol Ministarstva spoljnih poslova Kine. A ako SAD namerava da nešto uradi na štetu Kine, Peking namerava da na to reaguje odlučno.

Iako je i nemački ministar privrede Peter Altmajer tokom svog boravka u SAD stekao utisak da je „sloga moguća, ako to zaista želimo“ i da je vodio „dobre razgovore“ i sa američkim ministrom trgovine Vilburom Rosom i sa poverenikom za trgovinu Robertom Lajthicerom. Ali na nivou Evropske unije u Briselu možete se čuti i to da je „EU spremna“, ako američke carine zaista stupe na snagu.

„Ne preterujmo!“

Doduše, predsednik Saveta EU Donald Tusk poručuje Evropljanima da ne bi trebalo da precenjuju značaj mera koje planira Tramp: „Kad su 1930. SAD uvele svoje carine, to je dovelo do globalnog trgovinskog rata“, piše Tusk u pismu koje je uputio svim predsednicima država ili vlada Evropske unije. Ali tada je tim carinama bila pogođena gotovo trećina evropske trgovine sa SAD, a ove koje se najavljuju pogodile bi samo 1,5 odsto razmene koja se odvija preko Atlantika između EU i SAD.

Međutim, kako vreme odmiče, sve je manje nade da će se u poslednjem trenutku postići dogovor između SAD i EU. A u to da bi Trampova administracija mogla potpuno da odustane od najavljenih mere, niko ne veruje. Možda će biti moguće da EU odloži stupanje na snagu tih mera, barem kada je reč o čeliku i aluminijumu.

- pročitajte još: Ekonomska politika jednog siledžije

Kada je reč o postrojenjima za solarnu energiju, tu je od početka bilo sasvim jasno da nikakvih kompromisa neće biti. Evropska unija predlagala je i manje oštre mere, poput kvota za određene zemlje ili minimalne cene po kojima će se takva postrojenja ponuditi američkom tržištu, ali tu nikakve sloge nije bilo. Bar tako stoji u zajedničkom saopštenju koje su Vašington i Brisel objavili preko Svetske trgovinske organizacije.

aš/agencije

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android