Stiven Hoking je čovečanstvu dao mnogo, a ovo su njegovih ŠEST NAJVAŽNIJIH LEKCIJA
I nakon smrti jedan od najvećih naučnika našeg vremena, fizičar Stiven Hoking, ostaće upamćen po velikoj posvećenosti fizici ali i životu, jer je punih pet decenija izbegavao smrt koju su mu lekari predvideli još kada je bio u ranim dvadesetim.
Komentara 0
Zbog retke bolesti koju su mu doktori dijagnostikovali, stručnjaci su smatrali da će umreti još pre pet decenija, ali je nadmašio sva njihova očekivanja. Mnogi naučnici su zato na njegov 70 rođendan, 2012. godine, dali odgovore na pitanje šta je čovečanstvo naučilo od Hokinga.
1. Nikada nećemo imati sve odgovore
Kada je 2010. godine upitan na kraju predavanja da li misli da će doći vreme kada će ljudi naučiti sve o fizici, Hoking je brzo odgovorio "Nadam se da ne". Iste godine čitalac "Tajm" magazina ga je pitao da li oseća veliku odgovornost što ima sve odgovore, na šta je Hoking napisao:
- Iako fizičari i matematičari mogu da nam kažu kako je univerzum nastao, oni nisu baš korisni u predviđanju ljudskog ponašanja, jer je previše jednačina koje treba rešiti. Ja nisam bolji od bilo koga drugog u razumevanju zašto ljudima otkucava vreme - odgovorio je, prenosi "Vašington post".
2. Znanje se najbolje primenjuje kada se deli
Uprkos teškoj tematici, njegovu knjigu "Kratka istorija vremena" pročitali su milioni ljudi, jer ju je učinio vrlo pristupačnom. Prema glasinama koje kruže, navodno je izdavač rekao Hokingu da će se broj čitalaca prepoloviti za svaku jednačinu koju napiše u knjizi, pa je naučnik upisao samo jednu, "E = mc²".
- Činjenica je da bi informacija u njegovom umu bila beskorisna svima drugima da nije nekako uspeo da je na pravi način predstavi - napisao je naučni bloger Mik Faris.
3. Učite lekcije iz istorije
Na pitanje BBC-ja šta bi se dogodilo da ljudi otkriju inteligentni život u svemiru, Hokingov odgovor je glasio "Znajte istoriju".
- Otkriće inteligentnog života u svemiru bilo bi najveće naučno dostignuće ikada. Ali bi bilo vrlo rizično da se pokuša komunikacija sa civilizacijom vanzemaljaca. Ako odluče da nas posete onda bi ishod mogao da bude sličan kao kada su Evropljani došli u Ameriku. To se nije baš dobro završilo po američke domoroce - odgovorio je.
4. Proučavajte ono što vodi vašu strast
U intervjuu koji je režiser filma "Kratka istorija vremena" iz 1992. Erol Moris dao za "Vašington post", on je objasnio zašto veruje da je Hoking toliko fasciniran proučavanjem crnih rupa.
- Za mene, to je kao neka prava priča Edgara Alana Poa, kako biti sahranjen u jednom sebi... Kada je imao 21 godinu dato mu je još dve i po godine života, a 30 godina kasnije postajao je sve više onesposobljen. I koji je glavni cilj njegovih istraživanja? Crne rupe - zvezde koje se urušavaju u sebe, implodiraju, postaju toliko nevrovatno guste da ništa ne može da pobegne iz njihovog gravitacionog polja... Za mene postoji veoma bliska metaforička veza - rekao je Moris.
5. Nikada nemojte da izgubite glas
Zbog svoje bolesti, Hoking je 1985. godine morao da se podvrgne tretmanu zbog kojeg je ostao bez govornih sposobnosti, ali ipak nikada nije prestao da priča. Umesto svojim glasom, razvio je novi metod, koristeći kompjuter koji je prepoznavao pokrete njegovog desnog obraza i izgovarao reči umesto njega.
6. Genije ne bi trebalo uvek da se povezuje sa preciznošću
Hoking je priznao u predavanju 2010. godine da nije naučio da čita pre osme godine, kao i da je bio lenj tokom studija na Oksfordskom univerzitetu, i da mu je rukopis toliko nepregledan da ga je prozvao "očaj mojih učitelja".