Mračna prošlost nove šefice CIA

Od 2003. do 2005. godine, Đina Haspel bila je visokopozicionirani zvaničnik za nadgledanje tajnog programa CIA tokom kojeg su desetine osumnjičenih za terorizam izlagani divljačkom mučenju, uključujući uskraćivanje sna, zatvaranje u mrtvačke sanduke i nasilno nalivanje vode u grlo.

Godine 2002, Haspelova je bila među agentima CIA koji su bili prisutni tokom saslušanja Abua Zubejde, osumnjičenog da je pripadnik Al Kaide, koji u jednom trenutku stravičnog mučenja nije pokazivao znake života.

U utorak, Trampova administracija je saopštila da će Haspelova biti nova zamenica šefa CIA.

Čini se da je time, bar što se tiče predsednika, okončana dilema o mučenju, ukoliko je ikada i postojala.

Haspelova, koja je celu karijeru provela u CIA, bila je deo jedne od najmračnijih epizoda u istoriji te agencije: 2005. godine uništeni su snimci saslušanja Zubejde i drugog osumnjičenog Alba el Rahima el Naširija, čijem je mučenju prisustvovala tri godine kasnije.

Pošto za novo postavljenje Haspelovoj nije bila potrebna potvrda Kongresa, postavlja se pitanje da li će ikada javno odgovarati na pitanja o svojoj ulozi u prljavom ratu Amerike.

Džon Sifton, visoki zvaničnik u "Hjuman rajts voču", smatra da značaj njenog postavljenja leži u činjenici da je bila lično uključena u tajni program CIA, koji je javnosti poznat po skraćenici ZPI (R. D. I. – rendition, detention and interrogation), odnosno hvatanje, pritvaranje i ispitivanje. U okviru ovog programa, CIA ne samo da je mučila već je i kidnapovala ljude iz različitih delova sveta i često ih predavala "trećim zemljama", koje su ih mučile.

"Na lidersko mesto postavljate osobu koja je bez dileme bila umešana u nelegalan program", rekao je Sifton. Predsednik Barak Obama naredio je zatvaranje tajnih zatvora 2009. godine.

Bivši vladin zvaničnik, koji je zahtevao da ostane anoniman, rekao je da postavljenje Haspelove predstavlja osvetu CIA. "Agencija je pokazala srednji prst svima koji su ikada kritikovali ovaj program", rekao je on.

Neki od demokrata u Senatu, poput Rona Vajdena iz Oregona, uputili su protestna pisma. Viteški je od senatora da nešto pokušaju, ali postoji sumnja da će to imati nekog efekta.

Pre nego što se predsednik Tramp uselio u Ovalni kabinet, bilo je nekih nedoumica oko njegovog stava vezanog za mučenje. Tokom kampanje, Tramp je, uprkos svim dokazima, tvrdio da mučenje daje rezultate. Hvalio se da će u praksu vratiti mučenje vodom, užasnu metodu tokom koje se zatočenici gotovo udave. Posle Drugog svetskog rata, američke vlasti likvidirale su japanske vojnike zbog zločina koji su uključivali i mučenje zarobljenika vodom.

Onda je ministar odbrane Džejms Matis rekao Trampu da mučenje nije delotvorno, te da bi nekoliko piva i paklica cigareta mnogo bolje poslužili svrsi. Nakratko, činilo se da je Tramp prihvatio snagu činjenica, ali to je bilo pre nekoliko sedmica. Tramp, sada, ponovo promoviše mučenje.

Debata o imenovanju Đine Haspel ove sedmice nije prvi put da je proganja prošlost. Tokom 2013. godine, Džon Brenan, tadašnji šef Centralne obaveštajne agencije, imenovao je Haspelovu za šeficu prikrivenih operacija, koje izvode tajne akcije širom sveta. Taj posao, ipak, dobio je neko drugi pošto je senatorka Dajana Fajnstin pozvala Brenana i protestovala zbog imenovanja Haspelove, zbog njenog učešća u mučenjima.

Te 2002. godine, Haspelova je bila u tajnom zatvoru CIA u Tajlandu gde su mučeni Zubejda i El Naširi. Ostaje nejasno da li je i sama učestvovala u saslušanju, koje je u izveštaju o istrazi Komiteta za obavštajne službe, opisano kao posebno surovo. Prema tom izveštaju, Zubejda je bio mučen vodom 83 puta i u jednom trenutku nije pokazivao znake života. Lekari su morali da obave reanimaciju. Posle pritvora, Zubejda je ostao slep na levo oko.

Godinu dana kasnije, Haspelova je imenovana za šefa kabineta Hosea Rodrigeza, tadašnjeg direktora CIA za kontraterorizam. Đina Haspel je ostala šefica njegovog kabineta i kada je, 2005. godine, Rodrigez postao direktor operacija CIA. Te godine, Haspelova je bila uključena u donošenje odluke da se unište snimci saslušanja Zubejde i El Naširija. Ta odluka, koja je, kako se čini, doneta bez konsultacija, razbesnela je članove Kongresa, koji su zakonski obavezni da nadgledaju rad CIA.

Sifton je rekao da su odluku da se snimci unište donele dve osobe, Rodrigez i Đina Haspel.

Kada je Obama preuzeo dužnost predsednika 2009. godine, rekao je da neće pokretati postupke protiv osoba uključenih u program saslušavanja, uključujući visoke zvaničnike, među kojima je i Đina Haspel. Obama je tada govorio da želi da gleda unapred, a ne u prošlost. Ali prošlost, kao što Obama već dobro zna, nikada ne nestaje. Sa mogućnošću da se program mučenja obnovi, postavlja se pitanje žali li Obama zbog ovakve odluke. Suštinski, ljudi poput Haspelove, bez dileme, trebalo bi da završe u zatvoru.