DAN NARODNE BIBLIOTEKE Otvoren Centar slovenskih kultura, nagrada "Janko Šafarik" pripala Dragani Tipsarević
Danas je povodom 186. rođendana Narodne biblioteke Srbije (NBS) uručena nagrada “Janko Šafarik” Dragani Tipsarević. Svečanu besedu, pod okriljem tog renomiranog zdanja, održao je pisac Vladimir Pištalo i otvoren je Centar slovenskih kultura.
Komentara 0
Nagrada “Janko Šafarik” uručena je Dragani Tipsarević, dugogodišnjoj upravnici Narodne biblioteke “Stefan Prvovenčani” iz Kraljeva, koja je kazala da je “biblioteka univerzum u kojem se čovek očovečuje”. Odluku o laureatu doneo je žiri kojim je predsedavao Mihajlo Pantić koji je u obrazloženju istakao da je Narodna biblioteka iz Kraljeva postala tokom minulih godina središna kulturna ustanova tog kraja Srbije zahvaljujući, znatnim delom, profesionalnim i organizacionim sposobnostima Dragane Tipsarević i “njenom danonoćnom entuzijastičnom angažmanu u obezbedjivanju optimalnih uslova za delovanje institucije na ćijem se čelu godinama nalazila”.
Ministar kulture Vladan Vukosavljević je između ostalog rekao da je Priča o Narodnoj biblioteci Srbije priča o alteregu jednog naroda i jedne nacije. Prisutnima se obratio i čelnik NBS Laslo Blašković koji je izrazio zadovoljstvo zbog prisustva predstavnika nekoliko nacionalnih slovenskih biblioteka i otvaranja Centra slovenskih kultura, istakavši da osnovni smisao tog napora predstavljaju međusobna prevodjenja, ukrštena čitanja.
Povodom otvaranja Centra slovenskih kultura Vladan Vukosavljević i direktorka Foruma slovenskih kultura i direktorka projekta Centra slovenskih kultura Andreja Rihter ukazali su na značaj povezivanja slovenskih zemalja, kultura i naroda i najavili bogat program koji će se odvijati u novootvorenom centru, drugom u svetu, posle Moskve.
Dva najvažnija projekta u okviru Foruma slovenskih kultura je nagrada "Živa" za nabolji slovenski muzej i edicija "100 slovenskih romana" u okviru koje su do sada objavljena dela 108 autora na devet jezika za više od 300 miliona Slovena.
Nagradu "Živa" 2014. godine dobila je Galerija Matice srpske iz Novog Sada, a Muzej istorije Jugoslavije 2015. godine dobio je specijalnu "Živa" nagradu za efikasno korišćenje resursa te su o značaju tog priznanja danas govorire direktorke pomenutih ustanova Tijana Palkovljević Bugarski i Neda Knežević, koja je kazala da ove godine za nagradu konkurišu Istorijski muzej Srbije i arheološki lokalitet Viminacijum.
Glavni urednik edicije "100 slovenskih romana" Gojko Božović rekao je da, kada su osnovali ediciju, želeli su da ona uspostavlja pokidane niti južnosloevsnog i uopšte slovenskog kulturnog i književnog kontinuiteta u savremenosti opterećenoj socijalnim, istorijskim i političkim izazovima prvog reda, da skreće pažnju na vredne romane pisane na nekom od slovenskih jezika u uskomešanom razdoblju posle pada Berlinskog zida i da, nasuprot svakoj komecrijalnoj histeriji, čini dostupnim temeljne vrednosti savremenog romana prepoznate u akrtuelnoj književno-kritičkoj recepciji.
On je naglasio da je to najveći međunarodni književni i kulturni projekat u koji je u protekle tri decenije uključena srpska ili neka druga slovenska književnost i da je supostavljeni dijalog samo osnova za dijalog sa širim evropskim i vanevropskim orkuženjem.