Džesika Stojadinović Stoja: Umorila sam se od borbe za prava porno-glumaca
Gledali ste dokumentarac "Druga strana svega", kada Srbijanka kaže ćerki: “Ne mogu ja da ti kažem kako dalje da se boriš, ja sam svoje uradila”, kaže za "POP & Kulturu" jedna od najatraktivnijih gošći 46. Festa, Amerikanka srpskog porekla, porno-zvezda Džesika Stojadinović Stoja (Stoya), glavna glumica srpskog naučnofantastičnog filma “Ederlezi Rising” Lazara Bodrože.
Komentara 0
Pre ovog filma za Stoju (31) su verovatno znali samo ljubitelji filmova za odrasle, budući da je svoju karijeru počela u pornografskoj industriji, da je dobitnica dva Oskara u tom žanru, ali i da je godinama bila u vezi sa Džejmsom Dinom, takođe velikom porno-zvezdom. Bili su vrlo popularan par i među mejnstrim publikom. Međutim, u toku snimanja “Ederlezi Rising” 2015. godine u Beogradu, Stoja je odlučila da javno, na svom Tviter nalogu, iznese podatak da ju je Din silovao dok su bili u vezi. Još desetak glumica je potom potvrdilo to isto i mnogi od tada odbijaju da rade s njim. Stoja je u intervjuu za “Gardijan” 2015. rekla da je okidač bilo snimanje scene silovanja u Bodrožinom filmu i da je zbog toga imala noćne more. Nakon toga je narednih godinu i po dana proživljavala “produženi nervni slom” i volela bi da je držala jezik za zubima.
Bez obzira na te lične muke, Stoja je u svom prvom “ozbiljnom” igranom filmu sjajno odigrala lik Nimani, slojevito, uverljivo i harizmatično. Nažalost, nismo imali mnogo vremena da pričamo s njom, pred svečanu premijeru filma u Sava centru u nedelju uveče, ali je i tokom tih desetak minuta ostavila utisak neposredne, spontane i šarmantne osobe i odmah je bilo jasno da sve predrasude koje nam nameću o porno-glumicama, u njenom slučaju, treba da bacimo u vodu.
Stoja je u svet zabave za odrasle ušla sa dvadesetak godina, prvo pozirajući naga za prijatelja, zatim preko erotskih filmova, da bi joj 2007. producentska kuća “Didžital plejgraund” ponudila profesionalni ugovor. Uz to, ona je i autorka blogova i kolumni, igračica, akrobatkinja, pozorišna glumica, performerka...
Njena mama, polu-Srpkinja, nazvala ju je po američkoj TV voditeljki Džesiki Savić, a umetničko ime preuzela je od bake i njenog devojačkog prezimena Stojadinović. Naime, Džesikina baka je, svojevremeno, svoje umetničke radove potpisivala kao "Stoya" pošto je mnogima bilo teško da se “nose sa svih šest slogova njenog slovenskog nasleđa”.
“Moja baka po majci je rođena u SAD, a njeni roditelji, moji prabaka i pradeka su iz Svilajnca. Obišla sam to mesto, ali tamo više nema nikog, nemam nijednog rođaka”, kaže Stoja za “Blic”.
Kako ste upoznali reditelja Lazara Bodrožu?
- Preko srpske veze! Fotograf Nikola Tamidžić iz Njujorka, s kojim sam dugo radila i koga poznajem godinama, dao mu je moj imejl. Jednom prilikom me je pitao: “Hej, da li bi igrala u srpskom naučnofantastičnom filmu?” Rekla sam “da”, bez razmišljanja. “Ali, zar ne želiš da prvo saznaš nešto više o tome?”, dodao je. “Ne! Biće to prava avantura!”
Da li ste tada prvi put posetili Srbiju?
- To mi je bio treći put. U Srbiju sam prvi put došla 2008, kada sam dobila (američki) pasoš. Bila sam na nekom poslovnom putu i bilo je predosadno pa sam rešila da sama organizujem sebi neko putovanje. I tako sam bukirala svoju prvu kartu za Aerodrom “Nikola Tesla”. Pa, ko ne bi voleo da sleti na aerodrom s tim imenom?!
Kako je bilo igrati androida sa tako širokim rasponom emocija?
- Delimično mi je bilo lako jer je lik napravljen tako da je unapred setovan. Šta osećam sada? Sedamdeset četiri odsto ljutnje? Okej, mogu to. Ali, iskreno, kada sam došla na set i videla svu onu scenografiju i kostime i koliko je truda uloženo, pomislila sam koliko su svi talentovani i da ja možda i nisam dorasla ovome.
Tokom snimanja ste proživljavali neke vrlo teške, lične trenutke?
- Ne, nećemo pričati o tome.
Da li biste, ipak, nešto rekli u svetlu nedavnih potresa u Holivudu i mnogih žena koje su izašle u javnost sa imenima onih koji su ih seksualno zlostavljali ili uznemiravali?
- I dalje ne bih o tome. Ja sam samo ljudsko biće i moram da se nosim sa svim što moj posao donosi, a to je mnogo stigmatizacije, ponekad mnogo glorifikacije za koju biste pomislili da je prijatna, ali je i u neku ruku i dehumanizujuća... Mnogo je tu elemenata. Nisam sposobna da povučem vezu između mog ličnog iskustva i svega što se dešava u medijima u poslednjih godinu dana. Prosto nisam u stanju da se bavim time i pri tom nastavim da radim svoj posao.
Ali, da li mislite da će se nešto promeniti u načinu na koji se tretiraju žene, ne samo u industriji zabave već generalno?
- Bože, iskreno se nadam da hoće, ali verovaću u to tek kad budem videla. Generacija naših roditelja, koja se borila za građanska prava i prava na abortus i drmala stvari, gleda kako se svaka pobeda koju su mislili da su izvojevali gubi i preokreće na njihovu štetu ili otkrivaju da u stvari ništa i nisu dobili već je isto s..nje koje se ponavlja. Bože, nadam se, ali...
Da li je teško boriti se sa tolikim predrasudama koje vaše zanimanje donosi?
- Predrasude postaju problem za mene onda kada se ispreče na putu racionalnih diskusija o pravima radnika u porno-industriji. Pokušavam da pokrenem diskusiju kako je pogrešno zakonski zahtevati od glumca da stavi nešto u svoje telo što ne želi, čak iako je to kondom. Naša vlada ne bi trebalo da govori ljudima šta moraju da rade samo zato što imaju seks pred kamerama. Međutim, mi ne možemo da imamo normalnu diskusiju jer se time bave ljudi koji nemaju pojma o pornografiji ili su pročitali nešto što je napisala neka feministkinja koja mrzi pornografiju i nije se čak ni potrudila da pogleda sve ono što je proizvedeno u poslednjoj deceniji. Svi su zauzeti histerisanjem o stvarima koje nisu potkrepljene činjenicama ili su zasnovane na manjkavim studijama iz antipornografskog ugla i to je frustrirajuće.
Kakva je vaša misija, šta biste konkretno voleli da promenite u tom smislu?
- Iskreno, trenutno imam užasan džet leg i u “diva modu” sam. Već sam nešto promenila. To su male stvari, ali su konkretne. Zar to nije dovoljno? Gledali ste dokumentarac “Druga strana svega”, kada Srbijanka (Turajlić prim. aut.) kaže ćerki: “Ne mogu ja da ti kažem kako dalje da se boriš, ja sam svoje uradila.”
Tako se osećate?
- Mnogo vremena sam utrošila na pisanje, objašnjavanje pornografije običnim ljudima, umorila sam se. Sada samo želim da radim lepe i zabavne stvari, one od kojih ćete se katarzično smejati. Verujte mi, neko drugi će doći na moje mesto. Ja više ne mogu.
Pa, kako se osećate večeras u tom “diva modu”?
- Zabrinjavajuće prijatno. (smeh)
Da li planirate još neku ulogu u sličnom filmu?
- Ne znam da li će uopšte više biti uloga poput ove. Završila sam film “Flasher” i jedan kratak modni film. Spremam na proleće drugu pozorišnu ulogu ove sezone, tako da ću definitivno nastaviti da glumim.
Hvala vam na vremenu i želimo vam da dolazite u Srbiju što češće možete.
- I ja to želim! P.S. Da li neko, molim vas, može da mi izda pasoš? Ostaću zauvek!