Ipak, jedan lider je upozorio da ne treba uskoro očekivati konačnu odluku o prvom višegodišnjem budžetu Evropske unije u doba posle Bregzita.
"Ovo je početak intenzivnog i teškog procesa", upozorio je belgijski premijer Šarl Mišel. "Ima toliko političkih pitanja, osnovnih pitanja, da je neophodno započeti dijalog, da bi svi čuli sve".
Predsednica Litvanije Dalia Gribauskaite, bivša komesarka EU za budžet, rekla je da se bira "između povećanja budžeta i nalaženja novih izvora, evropskih izvora, ili poreza, ili smanjivanja nekih starih programa".
Velika Britanija bi kao prva zemlju koja to čini, trebalo da napusti EU krajem marta 2019. godine. Međutim, pregovori o Bregzitu - o odlasku Velike Britanije, moraju se okončati do jeseni, tako da parlamenti zemalja članica EU mogu da ratifikuju sporazum o njenom povlačenju.
Izvršno telo EU, Evropska komisija procenjuje da će planirani odlazak Velike Britanije uskratiti EU priliv doprinosa od oko 12 milijardi evra godišnje. Velika Britanija se složila da plati svoj udeo u budžetu do 2020. godine.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je prošlog meseca izjavio da je budžet EU od 2014. do 2020. godine, koji iznosi oko 1,09 hiljada milijardi evra, nedovoljan za finansiranje rastućih ambicija EU u odbrani, suzbijanju migracije i kontroli granice.
Holandski premijer Mark Rute se s tim nije složio, što je znak podele među liderima kojima predstoji ogorčena rasprava narednih meseci o budžetu.
Suočavajući se s pritiskom kod kuće da ne da dodatni novac Briselu, Rute je rekao da EU može rashode smanjiti modernizacijom svojih programa.
"Mi u Evropi mnogo trošimo. Za to postoje dobri razlozi", rekao je on. "Ali ukupna suma ne mora da raste".
Bregzit neće izazvati samo finansijske glavobolje. Očekuje se da će se lideri složiti da smanje Evropski parlament sa 751 sedišta na 705, i da uz to preraspodele poslanička mesta oja će biti upražnjna odlaskom Britanaca.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR