Izmeštanje pregovora sa Prištinom iz UN pod kapu EU

DOLAZAK Euleksa na Kosmet, mišljenje Međunarodnog suda pravde da Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti sa međunarodnim pravom, uvođenje Evropske unije kao posrednika u pregovorima Beograda i Prištine, parafiranje prvog sporazuma o normalizaciji odnosa sa Prištinom - obeležili su period od 2008. do 2013. godine.

Pročitajte još - Predsednik Vučić: Srbi žele da opstanu na Kosovu bez osvete

Otkako je sprovela akt secesije, Priština zapravo započinje sprovođenje Ahtisarijevog plana koji je Srbija odbila i koji nikada nije aminovan pred Savetom bezbednosti. U januaru 2009. osniva Bezbednosne snage Kosova. Uspostavlja diplomatske odnose i razmenjuje ambasadore sa zemljama koje je ga smatraju za državu.

DILEME OKO EULEKSA

U Briselu je u februaru 2008. godine odlučeno da se na KiM pošalje Misija vladavine prava EU (Euleks) i da se tamo zadrži 28 meseci. Euleks je, međutim, aktivan i danas, sa mandatom oročenim do 14. juna 2018. Zadatak misije je da pomogne kosovskim organima pravosuđa, razvoju multietničke policije i carine i da obezbedi da u tim institucijama ne bude političkog uplitanja i da poštuju međunarodne standarde. Odluci da se na KiM, mimo odobrenja SB UN, pošalje 2.000 službenika, koji bi preuzeli nadležnosti Unmika iz oblasti pravosuđa, usprotivio se 2008. tadašnji premijer Vojislav Koštunica. Ubrzo, on vraća mandat narodu, uz obrazloženje da vlada nema jedinstvenu politiku oko suštinskog pitanja - "KiM u sastavu Srbije", a posle izbora, u julu, na mesto predsednika Vlade dolazi Mirko Cvetković.

Slede meseci pregovora. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavljuje da je Euleks prihvatljiv pod tri uslova: uz odluku SB UN, ukoliko je statusno neutralan i da ne primenjuje Ahtisarijev plan. Konačno, 27. novembra 2008. SB UN jednoglasno podržava rekonfiguraciju Unmika i otvara vrata za dolazak Euleksa, izlazeći u susret zahtevima Beograda.

Pa, ipak, statusna neutralnost ove misije se u više navrata na terenu dovodila pod znak pitanja. Od aprila 2014. godine Euleks više nema ingerencije nad određenim predmetima, već su oni u isključivoj nadležnosti sudskih organa Kosova.

"TEŠKA ODLUKA" MSP U HAGU

NA zahtev Srbije, Generalna skupština UN prosleđuje 8. oktobra 2008. godine Međunarodnom sudu pravde pitanje: da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom? Slučaj je izazvao najveće interesovanje koje se pamti u istoriji tog organa UN.

Timovi 28 država i delegacija Prištine vodili su diskusiju u decembru 2009. godine, a podeljenost sveta bila je očita. Stav Beograda glasio je: deklaracija o nezavisnosti je pokušaj da se ukinu administracija UN na KiM, suverenost Srbije nad njenom južnom pokrajinom i da se nezavisnost nametne kao jednostrano rešenje. Ocenu da je proglašena nezavisnost u suprotnosti sa međunarodnim pravom izneli su i Kina, Rusija, Španija, Rumunija, Kipar, Argentina, Brazil, Vijetnam, Bolivija, Venecuela, Azerbejdžan i Belorusija.

Pročitajte još - Dačić: Kosovo će malo sutra postati članica UN

Iz zapadnih zemalja čula su se mišljenja da Rezolucija 1244 ne zabranjuje secesiju, da nezavisnost Kosova kao moguće rešenje nije isključeno tim dokumentom. SAD su iznele viđenje da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, već SRJ, koja ne postoji. Epilog: odnosom glasova sudija 10:4, u julu 2010. MSP daje savetodavno mišljenje da usvajanjem deklaracije o nezavisnosti u Prištini nije prekršeno međunarodno pravo.

Predsednik Tadić takvu odluku smatra teškom za Srbiju, ali najavljuje da se borba nastavlja.

Delegacija Srbije u sudnici MSP u Hagu, AP Photo

ZELENO SVETLO NOVOM POSREDNIKU

U susret saopštavanju mišljenja MSP, Beograd se već spremao za podnošenje rezolucije u GS UN kojom bi se tražili novi pregovori o Kosovu sa ciljem da se postigne kompromisno rešenje za status. U pripremljenom tekstu strane se pozivaju da pronađu uzajamno prihvatljivo rešenje za sva otvorena pitanja putem dijaloga, a konstatuje se i činjenica da jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja. Iz Brisela, međutim, stiže zahtev da se od rezolucije odustane ili da se njen tvrd tekst "izrediguje". Gotovo mesec i po dana traju diplomatska natezanja sa EU i Vašingtonom oko kompromisnog sadržaja dokumenta. Posle razgovora predsednika Tadića i šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, Beograd ipak ublažuje prvobitan tekst. Više se ne pominje jednostrana secesija, kao ni Rezolucija 1244 u preambuli. Revidirna rezolucija usvaja se na GS UN 9. septembra. Formulacijom: "pozdravlja se spremnost EU da olakša proces dijaloga između strana" upaljeno je zeleno svetlo za EU kao budućeg posrednika u dijalogu sa Prištinom. Pregovori se izvlače iz okvira UN.

ISTORIJSKI SUSRETI

* 08. mart 2011. - U Briselu je održan prvi sastanak delegacija Beograda i Prištine od jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Srpsku delegaciju predvodio je politički direktor Ministarstva spoljnih poslova Borko Stefanović, a prištinsku zamenica premijera privremenih institucija Edita Tahiri. Teme su bile katastri, avio-saobraćaj, telekomunikacije, predsedavanje CEFTA i izgled carinskih pečata.

* 20. oktobar 2012. - Usledio je prvi suret premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija. Na njemu nije bilo državnih simbola, a po završetku razgovora Dačić je tvrdio da se nisu rukovali, Tači da jesu. Dačić je tada rekao da je vreme za istorijski dogovor, ali da spremnost na dijalog ne menja poziciju Beograda da nikada neće priznati kosovsku nezavisnost.

* 6. februar 2013. - U kabinetu visoke predstavnice EU Ketrin Ešton sastaju se predsednici Srbije i privremenih institucija Kosova, Tomislav Nikolić i Atifete Jahjaga, čime je dijalog podignut na najviši nivo. Nikolić je posle sastanka izjavio da su zajedničke konstatacije bile - želja da se na Kosovu živi bolje i da se iz prošlosti izađe u sadašnjost i budućnost.