BEZNAĐE POTEŽE OKIDAČ Raste broj samoubistava u Gradiški i Srpcu
U opštinama Gradiška i Srpcu evidentirano je 15 samoubistava, što je duplo više od broja stradalih u saobraćajnim nesrećama. Među osobama koje su izvršile samoubistvo je deset muškaraca i pet žena, navedeno je u policijskim izveštajima za prošlu godinu.
Komentara 0
Željko Puzić, načelnik Kriminalističke PU Gradiška, rekao je da se policija nije bavila uzrocima niti opsežnijom analizom uzroka.
- Uzroci samoubistava su u nadležnosti ostalih službi, prvenstveno zdravstvene i socijalne struke. Policija ima dobru saradnju sa Centrom za socijalni rad, Domom zdravlja i Bolnicom koji su uključeni u analitički lanac te preventivno delovanje – kazao je Puzić za “EuroBlic”.
Navedena brojka bila bi i veća da u nekoliko slučajeva policajci i građani nisu hrabrim postupcima odvratili od samoubistva nekoliko osoba.
U Domu zdravlja smatraju da je primaran uzrok samoubistava posttraumatski stresni poremećaj koji se, prema navodima Tihomira Mihajlovića, direktora Doma zdravlja, razvija tek 20 godina nakon rata, kao što je kod nas slučaj.
- Ovo je period u kojem PTSP dostiže svoj vrhunac i on rezultira samoubistima. Tome pogoduje teška ekonomska situacija, nezaposlenost, nemaština, stalno preispitivanje svojih postupaka i odnosa okoline prema osobi koja je na iskušenju po mnogim pitanjima – smatra Mihajlović dovodeći u kontekst povećanog broja samoubistava i dugovanja, kreditne i druge obaveze koje u mnogim slučajevima prevazilaze mogućnosti.
Napominje da društveni kontekst najčešće primorava emotivno labilnije osobe da dignu ruku na sebe i da se suicid najčešće dešava kod ljudi kod kojih nisu prepoznati niti tretirani simptomi psihičkih bolesti.
U gradiškom Centru za socijalni rad uzroke samoubistava vide u društvenoj zapostavljenosti i usamljeničkom životu mnogih osoba kojima veoma često presudno može pomoći lepa reč, ohrabrenje…
- Ne verujem da se bilo ko ubio zato što nema šta da jede ili je zapao u nerešive egzistencijalne poteškoće. Problemi su ipak mnogo kompleksniji i slojevitiji – smatra Rade Cumbo, direktor Centra.
Najčešći načini izvršenja samoubistava su utapanje, vešanje i upotreba vatrenog oružja.
Prema rečima psihologa izražena je stigmatizacija, odnosno odbacivanje ljudi koji traže stručnu pomoć.
- Nekako se podrazumeva da su muškarci jači pol kojima ne treba psihološka pomoć što, naravno, nije istina. Istina je čak i suprotna, što manje pričamo o svojim problemima, što manje imamo bliskih kontakata time smo više u riziku od obolevanja i na kraju to dovodi do očajničkog čina – smatraju psiholozi, uveravajući da su posledice ratnih trauma još uvek snažno prisutne u RS.
Stručnjaci napominju da se pretnja suicidom uvek mora uzeti vrlo ozbiljno i od članova porodice i od društva i stručnih ljudi.
Što se pre tim ljudima pruži pomoć i što je ona adekvatnija, to je veća mogućnost da ne dođe do suicida koji je onda veliki potres za čitavu porodicu.
Promene raspoloženja
Stručnu pomoć potrebno je zatražiti kada dođe do velikih promena u raspoloženju, pojave depresije, izolacije, naglog gubitka telesne mase i slično, što bi se moglo sprečiti sveukupnim poboljšanjem kvalitete života.
- Svest o vlastitim potrebama, kontakti koji nas ispunjavaju sa drugim ljudima, razgovori, otvorena komunikacija sa prijateljima, porodicom, bavljenje stvarima koje volimo, dovodi do većeg kvaliteta života, većeg zadovoljstva. Kad se osećamo sretnim, time su i naše misli drugačije – ističu psiholozi.