Piše: Nenad Živković
Katastrofalne suše više neće biti izuzetak; prema predviđanjima Hidrometereološkog zavoda, a na osnovu obuhvatne analize statističkih podataka u razdoblju 1951- 2011. godina, slede sve vrelija leta, sa sve manje padavina, pa je već u narednoj deceniji realno očekivati i žešće jare. Ako se život i rad ne prilagode promenama, potencijalne štete biće sve veće.
SVE VRELIJI DANI: Već polazni podatak je ilustrativan: porast srednje dnevne temperature po dekadi je zimi (decembar, januar, februar) 0,2 do 0,35 stepeni celzijusovih, a 0,4 do 0,6 stepeni u letnjem periodu (jun, jul, avgust). Tako je prosećna maksimalna letnja dnevna temperature u prošloj dekadi bila za 2,64 stepena C veća nego tokom šeste decenije prošlog veka. Naročito je uočljiv rast broja i kontinuiteta tropskih dana, kada maksimalna dnevna temperature premašuje 30. podeok. Moguće je da tokom samo ove decenije rast prosečne maksimalne dnevne temperature leti dostigne i čitav stepen.
Sa druge strane, kiše je sve manje. Dok je krajem prošlog veka u zapadnim regionima Vojvodine padalo do 1.020, prošle dekade je bilo tek 770 litara po metru kvadratnom, dok su padavine u istočnim krajevima sa 810 svedene na 585 litara. Predviđanja su da će do kraja tekuće decenije kiša biti još manje, za 17 odsto tokom vegetacije biljaka i 13,5 odsto izvan vegetativnog perioda. Kao završni zaključak hdrometereologa, provlači se da je realno očekivati sve učestalije i intezivnije žege, konstatno rastuće dužina trajanja. Gotovo da bi se moglo reći da je nastupio vek suša.
Ovakva predviđanja se uklapaju u sliku Panonske nizije i Balkanskog poluotoka kakvu su pre petnaestak godina, kao segment dugoročnog predviđanja budućnosti Evrope, predočili nemački klimatolozi. Po njihovom viđenju, do kraja veka klima u Panoniji će, posebno tokom sve dužih leta, prelaziti u pustinjsku, sa toliko umanjenim padavinama da će prosečan protok Dunava biti za 20 odsto manji, a nivo reke dva metra niži i oko 15 odsto uži nego što je danas.
Posebno je zanimljiva analiza prve decenije novog milenijuma. Za 13 godina zabeleženo je čak pet izrazitio sušnih godina, dok se nekada ekstremna jara beležila tri puta tokom dve decenije.
PROLEĆE BEZ VODE: Tako je 2000. godine zabeležena velika suša čije je osnovno obeležje drastično odsustvo padavina tokom vegetacionog perioda. Prosečna maksimalna temperature tokom maja i juna je iznad 23,5 stepeni. Broj tropskih dana je varirao od 42 do 57, zavisno od mernog mesta.
Posledice su bile veliki podbačaj u prinosima prolećnih useva, premda je lošoj žetvi doprinela i ektremno loša agrotehnika usled finansijske nemoći seljaka. Kukuruz je podbacio za 50 odsto spram prosečnog roda, soja za 41, šećerna repa za čak 55, lucerka 25, suncokret za 16 odsto, dok je umanjenje roda pšenice bilo skromnije, 12 odsto. Finansijski šteta je procenjena na 0,7 milijardi dolara, što je po kupovnoj moći, danas oko 1,3 milijarde evra.
Sledeća suša je tri godine kasnije. Te, 2003, godine suša je počela već sredinom marta i trajala je do početka jula, a ponovila se tokom skoro bezvodnog avgusta. Razdoblje april- jul se uzima kao prvi evidentirani period ekstremne suše.
REKORDNIH 44,9 STEPENI: Sledeću sušu, 2007. godine, obeležio je najveći broj dana sa ekstremnim toplim danama, kada je temperature prelazila 35 pet, a povremeno dostizala i 44 stepena. Posebno vreli, ali i bezvodni, bili su april, jul i druga polovina avgusta. Dana 24. jula na svih osam mernih mesta u Vojvodini, a na 22 od 26 u celoj Srbiji zabeležene su istorijski rekordne temperature, u Smederevskoj Palanci čak 44,9 stepeni, što je, za sada, apsolutno najviša temperatura ikad zabeležena u nas.
Iste sezone su registrovana čak 258 požara, zahvaćeno je 40.000 hektara, od čega 16.000 pod šumom. Ukupna šteta u poljoprivredi je vrednovana sa 950 miliona evra.
Godine 2011. suša je tokom perioda april- avgust dostigla stepen jake, ali se u završnici vegetacionog perioda, avgustu i septrembru, preobrazila u ekstremnu, kada je i zabeležena većina 39 do 58 tropskih dana. Tokom ta dva meseca prosečna dnevna temperatura je bila 24,6 stepeni, čak 1,85 stepeni iznad dugogodišnjeg proseka. Fenomen je da od sredine oktobra do sredine decembra gotovo nije zabeleženo padavina, pa je sušna jesen bila podloga da naredne sezone najekstremnija (do tada) ikada zabelešena suša zahvati Vojvodinu, i Srbiju u celini.
Godine 2012. juli je sa prosečnom temperaturom od 26,93 stepena bio najtopliji od kada se registruju metereološki podaci, dok je avgust sa 26,4 bio drugi najtopliji avgusta unazad 120 godina. Zabeležena su tri toplotna talasa od devet, deset i sedamanaest dana, što je i najduži period u istoriji Vojvodini u kome je maksimalna dnevna temperatura premašivala trideseti podeok.
Tokom vegetacije umesto uobičajenih 260 litara, palo je jedva 60 do 85 litara po kvadratnom metru, pri tome izrazito neravnomerne raspoređene. Period od 20. juna do 10. septembra je bio samo sa dve kiše, tokom kojih je ukupno palo više nego skromnih 15 do 40 litara po metro kvadratnom. I pre berbe bilo je izvesno da će šteta na agrarnim usevima biti veća nego ikada. Procene štete su dostizale i do 1,75 milijardi, ali je državna statistika statistika ozvaničila milijardu evra.
PRILAGOĐAVATI STIL ŽIVOTA: Suša, naravno, ne ostavlja posledice jedino u poljoprivredi. Drastičan je uticaj i na režim voda, time na proizvodnju struje, pogotovo u nas gde je trećina ukupne elektrike iz hidroelektrana.
Moglo bi se reći da klimatske promene utiču na stil ponašanja i života ljudi. Više se ne proizvodi takozvani “zimski štof”, sve češće nosimo rupičaste letnje cipele, industrija se skoncetriše kako da proizvede što lagodniji đon i cipela bude što ugodnija.
Kako su naša izvorišta pijaće vode poreklom uglavnom reke, sa sušom i smanjenim nivoom biće sve manje izdašna i sve teže dostupna. Već se postavlja pitanje hoće li ubuduće uopšte biti moguće putovati tokom leta u neklimatizovanim vozilima ili vozovima, a pitanje je hoće li se tokom sušnih tropskih perioda moći raditi osam časova dnevno u kontinuitetu. Sa novim milenijumo dobili smo, i bukvalno, novo vreme, a na nama je da uočljivim ali relativno sporim promenama prilagodimo sve sfere života.
(Tekst je deo projekta “Kanali blagostanja i zaštite, odvodnjavanje i navodnjavanje Vojvodine” koji sesufinansira sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodina)
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR