Posle pljačke dužnici se preselili u VIP lože

VAŽILI su za ugledne biznismene. Delili su savete i kreirali ekonomsku politiku. Za neka od tih zvučnih imena, godinama kasnije, saznali smo da ni svoje poslove nisu baš tako uspešno vodili. Makar nedovoljno uspešno da bi podmirili poreske obaveze. Iza urušenih kompanija ostali su milioni i milijarde dugova prema budžetu i radnicima. Iz sfere biznisa trenutno su se preselili u svečane banket sale i VIP lože kulturnih i sportskih manifestacija.

Glume džet-set i nije ih briga što su Srbiju gurnuli u dubiozu. Za razliku od armije radnika koje su uskratili za plate i doprinose, oni se ne plaše izvršitelja, čak i ne pomišljaju da bi neko mogao da im zapleni skupe limuzine iza čijih tamnih stakala se rugaju narodu i kompletnom društvu. Zato radnici strepe da im ne zavrnu vodu ili iseku struju ili gas, jer su im "biznismeni" poput skakavaca pojeli perspektivu. Što je najgore, niko ne garantuje da se za koju godinu, sa novom firmom, neće vratiti kao cenjeni i poželjni investitori.

U međuvremenu, dugovi se samo gomilaju. Poreznici sumu neplaćenih obaveza ne objavljuju od kraja 2014. godine. Tada su dostigli pet milijardi evra, a danas bi ta cifra mogla da iznosi i nekoliko milijardi evra više. Ni tada, baš kao ni danas, poreznici ne mogu da otpišu potraživanja za koje je vreme dokazalo da su - nenaplativa. U praksi, svega trećina onoga što potražuju ide na račun firmi koje još posluju. Ostalo se knjiži u bilansima preduzeća u stečaju, brisanih, pa onih kojima je oduzet poreski broj.

I stručnjaci upozoravaju da nije realno očekivati da se od firmi na izdisaju naplati znatan procenat duga.

- Postoji i dalje znatan prostor da se naplata poreza poboljša, kako kroz suzbijanje sive ekonomije tako i kroz bolju naplatu prijavljenih poreza, naročito kada su u pitanju tekuće obaveza poreskih obveznika - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Kada su u pitanju stare poreske obaveze preduzeća u stečaju, može se očekivati da će biti naplaćen mali procenat poreza, dok će u slučaju preduzeća u restrukturiranju naplata zavisiti od rezultata restrukturiranja. Poboljšana naplata poreza od sredine 2014. godine je znatno doprinela fiskalnoj konsolidaciji. Procenjuje se da je oko 25 odsto efekta fiskalne konsolidacije posledica suzbijanja sive ekonomije i bolje naplate prijavljenih poreza. Naravno, uvek se može pretpostaviti da je moglo i bolje, jer je siva ekonomija u Srbiji i dalje znatno veća nego u zemljama srednje i zapadne Evrope.

Nekadašnji prvi čovek poreskih uprava u Srbiji i Sloveniji Ivan Simič upozorava da ova institucija ne sme da bude selektivna. Svi obveznici moraju da imaju isti tretman.

PROČITAJTE I: Dugove bi prebijali i država i preduzeća

- Poreznik ne sme da gleda kroz prste, nego mora da postupa u skladu sa zakonom - kaže Simič. - Ko ne može, ima mogućnost da plaća u ratama ili da odloži plaćanje na određeni period. To postoji i u drugim državama. Imam osećaj da se ponekad previše bavimo time da neko ne plaća porez, nego time zašto ne može da plaća porez. Ima mnogo slučajeva kada poreski obveznik ne može da naplati svoja potraživanja, kad im se u roku ne vraća porez na dodatu vrednost ili neki drugi previše plaćeni porez i slično. Zbog toga ne mogu da isplate plate, da plaćaju poreze i doprinose, fakture i slično. Ta stvar nije jednoznačna i o tome se ne sme pričati političkim tonom nego neutralno.

Građanima deluje prilično neverovatno da je država nemoćna da naplati poreze i doprinose od kompanija, tu su i neki veliki tajkuni, a nije nikakav problem da izvršitelji naplate sve obaveze od običnih građana.

PROČITAJTE I: Zbog neplaćenih poreza oštećeno bar 420.000 radnika

- To ne sme da bude problem. Sve je potrebno tretirati na isti način - kaže Simič. - U vreme kada sam bio direktor Poreske uprave u Srbije, nismo pravili nikakve razlike između poreskih obveznika. Ko nije platio porez ili nije zatražio odlaganje u skladu sa zakonom, imao je blokiran račun. Poreznici su u Srbiji efikasni u srazmeri sa ulaganjem u njihovu edukaciju i modernizaciju. Objedinjena naplata, koju smo pripremili 2013. i uveli 1. januara 2014. godine, dosta je povećala poreske prihode od socijalnih doprinosa i poreza na dohodak građana. Na tom području ima još mnogo rezervi i, koliko primećujem, u poslednje četiri godine nije bilo velikih promena u digitalizaciji rada, a mogućnosti su neviđene. Smatram da više od 90 odsto poreza obveznici plaćaju sami od sebe, sa redovnim mesečnim plaćanjima.

(Kraj)