Ovaj dogovor aktuelizovao je pitanje spora između dve države, koji traje već petnaest godina, koliko je prošlo od početka pregovora o utvrđivanju granice na Dunavu i pokrenuo pitanje - da li je moguće doći do kompromisa, jer su stavi oko rešenja fundamentalno suprotni i tiču se principa po kome će biti utvrđena granica.

Srbija se zalaže za utvrđivanje granice koja bi išla sredinom Dunava, a Hrvatska za podelu po katastarskim knjigama.

Pomaka u dogovoru, uprkos tome što je formirana i međudržavna komisija za razgraničenje, koja se sastajala devet puta, nema.

Sporno je, inače, oko 145 kilometara granice na Dunavu, od ulaza iz Mađarske do Bačke Palanke, a dva rečna ostrva - šarengradska ada i Vukovarska ada - najveći su kamen spoticanja.

Za Srbiju je pitanje razgraničenja rešeno je još 1945. godine Zakonom o ustanovljavanju i ustrojstvu Vojvodine.

"Mi se pozivamo na Zakon o ustanovljenju Vojvodine, smatrajući da je on jači od katastarskih knjiga na koje se pozivaju u Hrvatskoj", precizirao je u Zagrebu predsednik Vučić, i dodao da će razgovori na tu temu potrajati još dve godine, a zatim, ako nema rešenja, obe strane su se saglasile da o tom pitanju odluči neka ad hok arbitraža ili neki stalni organ.

Profesor međunarodnog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Bojan Milisavljević smatra da je dobro što je došlo do dogovora u Zagrebu da se krene u neposredne pregovore o razgraničenju.

"Mi imamo formirane komisije, a u procesu pregovora svako će insistirati na svojim argumentima. Mi imamo neke argumente koji nama idu u prilog, a to je promena toka reke i linija sredine - pošto se na plovnim rekama određuje granica preko linije najdubljeg toka reke", objašnjava profesor.

Sa druge strane on očekuje da će se Hrvati i dalje pozivati na katastarske dokumente.

Milisavljević smatra da nije nemoguće da dođe do dogovora dve strane, ali misli da hrvatska strana ima strategiju "da pokuša da prolongira pregovore".

"Svako prolongiranje pregovora nama ne bi išlo u prilog, zbog procesa evropskih integracija i njihove pozicije u tom procesu", kaže Milisavljević.

Ako se i dogodi da ne bude sporazuma o razgraničenju, profesor smatra da je mnogo bolji put tražiti rešenje pred Međunarodnim sudom pravde, nego pred arbitražom.

"To se može videti i na osnovu arbitraže o tiranskom zalivu, gde su rešavali spor Hrvatska i Slovenija", ocenjuje on.

Srbija se u svim dosadašnjim pregovorima pozivala i na to da je njen predlog podele zasnovan na međunarodnom pravu i da je on primenjen u većini zemalja u kojima Dunav predstavlja granicu, a to je - da granična linija ide sredinom reke, odnosno po najdubljim plovnim tačkama po reci.

Taj princip primenjen je u razgraničenjima Nemačke i Austrije, Austrije i Slovačke, Rumunije i Bugarske, Srbije i Rumunije.

Hrvati, međutim, smatraju da granica treba da meandrira i da se uspostavi na principu katastarskih parcela, što bi značilo da bi granica presecala Dunav na više mesta, što je bilo neprihvatljivo za Srbiju.