Šabić za
N1 podseća da mu je
2018. poslednja godina mandata i da je u prethodnom periodu institucija poverenika uradila sve što može u oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Šabić je istakao da u Evropi počinje primena Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti, što je jedan potpuno nov kontekst. Reč je, kako kaže, o dokumentu koji je pripreman godinama, i na koji je podneto nekoliko hiljada amandmana, ali na kraju je postignut kompromis između interesa kompanija i boraca za ljudska prava.
Poverenik podseća da je napredak tehnologije kao negativan nus efekat imao strahovit prodor u privatnost građana, te da je Opšta uredba ozbiljna reakcija i napor Evrope da zaustavi jedan trend koji je potpuno relativizovao privatnost.
Srbija, s druge strane, već godinama propušta priliku da se u oblasti zaštite podataka o ličnosti popne na nivo na kojem je Evropa već odavno, upozorava Šabić i ističe da to nije samo zadatak u procesu evropskih integracija, već obaveza prema građanima Srbije.
Šabić kaže da poverenik ima centralnu ulogu u mehanizmu koji obezbeđuje zaštitu privatnosti građana, ali da institucija kojom rukovodi ne može sama da obavlja sav posao.
“Institucija poverenika je na solidnom evropskom nivou, ali to nije dovoljno. Pravosuđe, tužilaštvo, prekršajni organi – oni koji bi morali da kažnjavaju - ne rade to. Ogroman broj postupaka zastareva ili su sankcije tragikomične”, kaže Šabić.
Poverenik podseća da mu mandat ističe na kraju ove godine, i poručuje da je ispunio sve što je obećavao, te da institucija kojom rukovodi ne može da uradi više od onoga što je uradila u prethodnom periodu.
Podseća da je Vlada, na njegovu inicijativu, pre sedam godina usvojila strategiju o zaštiti podataka o ličnosti kojom je bilo predviđeno da će u roku od tri meseca vlada usvojiti akcioni plan i formirati koordinaciono telo za tu oblast, i ništa od navedenog se od tada nije dogodilo.
Vlada je takođe pre pet godina formirala radnu grupu za izradu novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, koja je trebalo da nacrt zakona završi još sredinom 2013. godine, podseća Šabić i dodaje da je nacrt zakona predstavljen tek prošle godine, te da je reč o tekstu koji je ispod minimalno potrebnog nivoa.
Šabić podseća da je Vladi ponudio svoj model zakona koji je bio na javnoj raspravi i koji su podržali svi subjekti koji se bave zaštitom privatnosti, ali da je Vlada na kraju ponudila drugačiji nacrt zakona koji je loš.
Poverenik kaže i da nema dilemu da će taj nacrt negativno uticati na tok pregovora sa EU u okviru poglavlja 23, ali i da ga više zabrinjava to što će takav zakon izazvati probleme i povrede prava građana Srbije.
Šabić dodaje i da je u velikoj zabludi onaj ko misli da je dovoljno da prođe vreme do 2025. godine, pa će Srbija biti primljena u EU. “Ta priča o roku je uvek relativna, da moguće je do 2025, ako ispunite uslove”, rekao je on i istakao da Srbija ne treba da ide u EU samo da bi bila član, već da bi se uspostavili vrednosni kriterijumi i da bi se poštovala prava građana garantovana Ustavom.
Poverenik se požalio i da mora bezbroj puta da interveniše zbog istog problema i kao primer je naveo to što MUP u objektima koje obezbeđuje, posle intervencije poverenika, više ne zadržava lične karte građana, ali to i dalje rade privatna obezbeđenja.
Kaže i da su senior kartice u Beogradu osmišljene kao solidna humanitarna akcija, ali da se ona sprovodi tako da ima niz propusta. “A na reakciju poverenika, imate uličarski odgovor”, podseća Šabić.
U nedelju će biti obeležen i Međunarodni dan za zaštitu podataka o ličnosti, a Šabić kaže da to nije prilika za čestitanje, ali jeste da se poželi sreća da u dogledno vreme priča o zaštiti privatnosti postane ozbiljnija.
Komentari 6
ljuba
ERA
peraciganin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar