Sa naših traka silazi prošlost

SRPSKA industrija tehnološki odavno zaostaje za razvijenim svetom, ali poslednjih godina gubi trku i sa - sobom. Učešće visokotehnoloških industrija u dodatoj vrednosti prerađivačke industrije stiglo je na svega 4,4 odsto i za 2,8 procentnih poena je manje nego u 2009. godini. Po poslednjoj oceni Svetskog ekonomskog foruma, sofisticiranost proizvodnog procesa u našoj zemlji je gora nego u 106 ekonomija. Zauzeli smo 107. mesto na listi 137 država.

Zato se ovom temom bavi i Program ekonomskih reformi, čiji je nacrt upravo u javnoj raspravi. Nadležni priznaju da je to posledica nedovoljne povezanosti industrijske, obrazovne i politike u oblasti istraživanja i razvoja.

- Veliki naučni i istraživački potencijal treba dalje razvijati i adekvatnije koristiti, kako bi Srbija postala "privreda zasnovana na znanju" - stoji u ovom dokumentu. - Uspostaviće se efikasan model finansiranja nauke i jača povezanost poslovne i akademske zajednice.

PROČITAJTE I:Stranci ulaze u srpsku industriju

Omogućiće se veća dostupnost i uvođenje digitalnih tehnologija, proizvoda i usluga, kao i standardizacija komunikacione infrastrukture. Ključni izazov je zaustavljanje odlaska visokoobrazovanog stanovništva u inostranstvo.

Ekonomisti upozoravaju da je značajniji privredni rast, najmanje pet odsto godišnje, koji bi nas približio prosečnom dohotku po glavi stanovnika u jugoistočnoj Evropi - veliki izazov sa kojim se Srbija suočava. I baca senku na trenutnu politiku podsticaja investicija.

- Ključni strukturni problem Srbije je nizak tehnološki nivo proizvodnje koji ne generiše rast - upozorava ekonomista Stojan Stamenković. - Zbog toga treba naglasiti da subvencije za otvaranje novih radnih mesta ne spadaju među determinante rasta investicija koje će smatrati konkurentnu privredu. One u tom pogledu mogu biti i kontraproduktivne. Država plati da se otvori proizvodnja koja je nekonkurentna. Kada subvencija istekne, pošto je nekonkurentna, investitor proizvodnju zatvori.

VREME ZA BIRANjE

EKONOMISTA Ivan Nikolić objašnjava da dok je prioritet rešavanje nezaposlenosti, Srbija ne može da bira investitore:

- Imali smo poslednjih godina potrebu za novim zapošljavanjem i bili smo prinuđeni i da prihvatamo investitore sa niskim tehnološkim doprinosima. Oni jesu zapošljavali, oni su izvozili ali malo doprinose porastu BDP. Pošto rešavamo problem zaposlenosti i standard se oporavlja, dolazi vreme za neku vrstu selektivnosti te aktivnosti države.