SINDROM "ZAKLJUČANOSTI" U TELU Bila je fit odbojkašica koja je jednog dana osetila mučninu. Narednih pet meseci provela je PARALIZOVANA
Klaudija Rahval želi da kaže roditeljima da neće umreti, da primećuje sve što se događa oko nje. Čuje svaku reč, ali sama ne može da proizvede nijedan ton. Ne može da guta, niti da pomeri mali prst, ni milimetar. Njeno stanje jako je specifično i zove se sindrom zaključanosti u telu (Locked-in sindrom).
Komentara 0
Sve je počelo pre dve godine. Poljakinja je studirala mikrobiologiju u Dablinu, a u septembru je nameravala da otputuje kući u Živjec, na jugu Poljske.
Dan pre puta na treningu odbojke osetila je mučninu i jaku glavobolju, ali su sledećeg dana tegobe prestale i mogla je da putuje. Kad je stigla kući, ponovo joj je bilo loše. Leva strana tela joj se oduzela. Hitno je primljena u bolnicu i pala u komu. Priključena je na aparate za održavanje života.
Lekari su ustanovili da boluje od "locked-in" sindroma, sindroma zarobljenosti u vlastitom telu. Potpuno je svesna, ali i potpuno paralizovana.
- Bilo je strašno. Probudila bih se i setila svega. Pokušavala sam da se pomerim, ali bila sam zarobljena u sopstvenom telu - priča danas. U takvom stanju je bila oko pet meseci.
Posle nekoliko nedelja u bolnici, Klaudija je očima uspela da stavi porodici do znanja da ih čuje.
- Roditelji su mi pokazivali slova abacede i trepnula bih kod određenih slova. Tako sam formulisala reči - priča Klaudija.
To joj je dalo nadu. Posle četiri meseca ispustila je prve zvuke, a zatim izgovorila i prve reči. Ponovo je naučila da guta, a uz pomoć štaka je čak mogla da ustane.
Danas, dve i po godine kasnije, o svemu tome može i da priča. U međuvremenu je završila i fakultet.
- Danima mi se činilo da nema nikakvog pomaka, ali kada vidim dokle sam stigla mislim da je to pravo čudo - kaže ona.