OD ZABRANE KAŠE DO APSOLUTNE TIŠINE Proslavio je više od 10 NEOBIČNIH NOVIH GODINA širom sveta i evo šta je sve DOŽIVEO
Prvog dana "srpske" Nove godine, svetski putnik Viktor Lazić preneo nam je svoja iskustva sa proslave Novih godina širom sveta. Podsetio nas je da se Nova godina kod mnogih naroda ne slavi samo u ponoć, već je to svečanost koja traje danima ili nedeljama. Nova godina je često vezana za kretanje meseca ili godišnjih doba. Tajlanđani je slave pet do sedam dana, a Kinezi čak dve nedelje!
Komentara 0
- Na putovanjima po svetu, susreo sam se na neočekivanim mestima, u neočekivano doba, sa proslavama Nove godine na neuobičajen način. Za neke sam čuo ranije, a za neke sam, zatekavši se slučajno usred proslave, polivan vodom ili posluživan neobičnim đakonijama, saznavao na licu mesta - počinje za "Blic" Viktor svoju priču o Novim godinama.
Kineska nova godina - zabranjeno jesti kašu
Kinezi veruju da zle duhove plaši buka, a da loše čini buka raspršuje. Zato ne treba da čudi da se ovim danima u kineskim četvrtima širom sveta ne može živeti od petardi i vatrometa. Čitav niz običaja i sujeverja vezuju za ovaj period godine. Tako nije dobro jesti kašu, pošto je to siromašno jelo, a sve posudice sa pirinčem moraju biti pune, kako ne bismo prizvali siromaštvo, a zabranjeno je i prekidanje kuvanja, da glad ne bi zakucala na vrata. Nova godina nije vreme ni za čišćenje metlom: uz prašinu, možda se iz kuće izbaci i dobra sreća! Crveno je zaštitna boja nove godine – to je boja sreće, kojom za praznike obavezno farbaju svoja ulazna vrata. O festivalu lampiona u obliku ptica, zveri, ličnosti već se dovoljno zna.
Sudan - doručak na obalama Nila
U Sudanu za Novu godinu ljudi često dočekuju zoru na obalama Nila. Dok se sunce rađa iznad pustinje i rečnog toka koji milionima ljudi daje život, Sudanci rašire tepihe i prostirke i na otvorenom doručkuju i druže se.
Muslimanska nova godina ima 354 dana, a njome se obeležava prelazak Muhameda iz Meke u Medinu 622. godine, događaj od koga muslimani broje godine. Pošto je njihova godina toliko kraća od gregorijanske, moguće je da takom jedne naše godine oni svoju slave čak dva puta! To se dogodilo 2008. godine. Muslimani novu godinu proslavljaju tiho, uglavnom u molitvi i sa porodicom.
Bali - spoj ekstrema
Balinežanska Nova godina je spoj ekstrema. Dan pre nastupanja Nove godine Balinežani prave veliku paradu. Danima i nedeljama ranije pripremaju ogromne lutke – demone, koje će ovog dana u povorci svečano odneti do obale mora da ih u trenutku zalaska sunca spale. Religijske statue koje drže u kućama, ovog dana iznose na ulicu i kupaju, a sve to uz neverovatnu buku, petarde, vatromete. Međutim, sledećeg dana, kada sam ustao iz kreveta, vlasnik hotela mi je zabranio da izlazim iz sobe! Objasnio mi je da lokalno stanovništvo taj dan provodi u apsolutnoj tišini, da su na celom ostrvu zabranjeni kretanje, hrana, seks i vatra! To je dan samospoznaje i meditacije, a oni u tome idu tako daleko, da je tog dana zabranjeno napuštanje ostrva!
Roš Hašana - posluženje od ribljih glava
Jevreji širom sveta slave Roš Hašanu, jevrejsku novu godinu koja pada u septembru. Moji prijatelji uvek su me ovog dana posluživali glavama od ribe – kako bi mi nova godina uvek bila celovita i puštali, sada sa mobilnih telefona, plačne zvuke šofara, roga ovna. Vernici ovog dana odlaze do reke, kako bi sa molitvom u vodu bacili komadiće hleba – time, veruju, pročišćuju greh. Nakon dva dana proslave nastupa deset dana pokajanja, koji se završavaju kada nastupi sledeći veliki praznik – Jom Kipur. U jevrejskoj tradiciji postoje četiri nove godine, za različite svrhe – posebna je nova godina za ljude, posebna za životinje, posebna za pravne poslove, dok je dan koji određuje početak računanja kalendarske godine zaseban.
Filipini - kao da počinje rat
Kada sam se za novu godinu zatekao na Filipinima, nisamo mogao da verujem ni očima ni ušima – proslava je podsećala na početak rata! Po ulicama su se svuda nalazili ručno pravljeni topovi od bambusa, kojima je zadatak da "ispale" staru godinu i sve loše sa njom u prošlost! Pored toga, svi pokloni bi trebali da budu okruglog oblika, nalik kovanicama, da bi predstavljali sreću – čak i okrugle majice, knjige...
Južna Amerika - "tuča" sa prijateljima
U Južnoj Americi su me umalo pretukli, ubeđujući me da, usred slavlja, ispoštujem drevni običaj i potučem se sa prijateljima! Festival Takanakui – "kad krv proključa" održava se za Novu godinu i tu, u ringove ulaze prijatelji, da se malo tradicionalno potuku! Sve tuče su prijateljske, nadgleda ih policija i predstavljaju srećan početak Nove godine!
Kada sam posetio jedan mongolski, budistički manastir, upravo su uvežbavali ceremoniju proslave nove godine – bilo je potrebno odslušati 108 gongova manastirskog zvona! Posle tako egzotičnih i jakih zvukova, uz opojne mirišljave sveće, činilo mi se kao da sam pijan.
Jermenska Nova godina pada 21. marta, etiopijsku slave u septembru, a u nekada je i srpska i stara vizantijska bila takođe u septembru i martu! Dakle, Nova godina je, zapravo, promenljiva kategorija. Ko zna da li će je naši potomci dočekivati usred zime – lično mi se letnje Nove godine mnogo više dopadaju.
U Svazilendu, kralj je središte novogodišnjih svečanosti koje traju čitavih mesec dana. Da bi zemlja bila plodna, mora i kralj biti plodan, pa se od njega očekuje da ima mnogo dece. Tih dana slavljenici odlaze do udaljenih predela kako bi prikupili vodu sa najvećih reka, penu sa morskih talasa i sa njom u kuću doneli sreću. Deca po savani traže biljku akaciju, kako bi njome hranili stoku...
Tibet - važno je da kuhinja bude uglancana
Na Tibetu nova godina pada tokom mladog meseca između januara i februara. Pretposlednjeg dana stare Nove godine čisti se kuća, a posebno je značajno da se kuhinja toliko uglanca, da se i sa poda može jesti! Dan pred novu godinu odlazi se u hramove i nose darovi monasima i sveštenicima, a zli duhovi se, kao i u većem delu Azije, rasteruju neverovatnom bukom, lupanjem u lonce, paljenjem petardi i vatrometa. Umesto lumperaja duboko u noć, Tibetanci odlaze rano na spavanje, kako bi pre sunca već bili budni. Prvog dana Nove godine valja odati poštu kućnim bogovima i družiti se sa ukućanima.
Španija - dvanaest zrna grožđa
U Španiji su me jedne godine terali da, dok sat otkucava ponoć, sa svim otkucajem pojedem po jedno zrno grožđa! Danaest otkucaja-dvanaest zrna za nekoliko sekundi! Ako ne uspem, ili počnem da se davim, neću imati sreće, a takmičim se sa Špancima koji su ovo brzo jedenje grožđa bez da se zagrcnu očigledno vežbali.
Argentina - seckanje starih dokumenata
U Argentini za novu godinu seckaju stare dokumente tokom dana kako bi ih, kao konfete, u popodnevnim časovima raspršili ulicama gradova. Na taj način se opraštaju od svega starog, ali zbog ovog običaja značajno su oštećeni argentinski arhivi.
Rio de Žaneiro - žurke traju danima
Najlepšu Novu godinu dočekao sam na Kopakabani u Rio de Žaneiru. Na jednoj od najlepših plaža na svetu organizuju se žurke koje traju danima. To je ujedno najveća žurka na svetu – više od dva miliona ljudi zajedno slavi! Tačno u ponoć sa brodova na okeanu ispaljuju se vatrometi, koji su za prethodnu novu godinu trajali čitavih dvanaest minuta. Onda smo svi zajedno, većina od dva miliona okupljenih duša, istovremeno uskočili u okean, pokušavajući da "zajašemo talase". Okeanski talasi su ogromni, pa, dok naša tela dižu i spuštaju kao igračke, u daljini svetle svetla desetine kruzera koji, okićeni, podsećaju na jelke u moru, a iznad glava pršti vatromet...
Običaj je da se preskoči najmanje sedam talasa odmah pošto otkuca ponoć. Spontane žurke niču širom grada – na svakom ćošku otkupi se neki bend, neko uzme gitaru ili bubnjeve, i za čas se okupi desetine ljudi koji nasred ulice đuskaju! U Rio je za prethodnu novu godinu stiglo čak 860.000 stranaca! Kako Brazilci veruju da belo donosi mir i napredak, većina ljudi je obučena u ovu boju. Posle Nove godine nastupa opšte polivanje šampanjcem.
Kolumbija - trčanje sa koferom u ponoć
U Kolumbiji kažu da oni koji bi želeli da u sledećoj godini mnogo putuju, treba da ponoć dočekaju tako što će sa putničkim koferom da trče, kao da su pobegli iz ludnice, po svojoj ulici! Mnogi to zaista i rade, ali ja sam se odlučio za udobniji običaj. Svakog jutra prvog januara sednem u auto, sa ili bez kofera, i vozim se sat ili dva po gradu u kome se nalazim.
Tajland - polivanje vodom
Najluđu novogodišnju noć dočekao sam na Tajlandu. Tajlanđani svoju Novu godinu slave od 13. do 15. aprila. To je državni praznik, savršena prilika da se porodica okupi i da se ceo narod, čak i oni koji to ne žele – okupaju!
Romantična večera sa partnerom? Odlazak na neko lepo mesto? Đuskanje u disko klubu? Ne. Umesto svega toga, Tajlanđani se čitavih nedelju dana bez prekida prskaju vodom! Tradicija čišćenja Bude i korišćenja svete vode da se blago poprskaju voljeni članovi porodice, vremenom se pretvorila u običaj da se hektolitri voda prosipaju po komšijama, prijateljima i svima ostalima, sa željom da u Novu godinu uđu sa čistim mislima i delima. Porodice mesecima unapred spremaju oružje – vodene pištolje, ogromna creva, posebno prerađene automobile i motore, buradi, specijalne vodene torbe i posuđe kako bi ispred svojih kuća što više prolaznika okupali.
Ulicama hodaju ljupke devojke sa malim slatkim kišobranima za sunce iscrtanim dečjim motivima. Kad su uperile kišobran u mene, iz njegovog špica šiknuo mi je mlaz vode pravo u lice!
Đaci su svoje školske torbe pretvorili u rezervoare za vodu, iz koga sprovedu crevo do pištolja! Ribari reke Čao Praja sproveli su ogromno crevo u reku, odakle uz posebne pumpe crpu vodu. Tako mogu da bez prekida uživaju u zalivanju prolaznika! Samo je problem što su im creva prevelika, pa pored vode sa sobom povlače i rečnu travu, mulj, otpad, a često i ribe! Tako se tokom novogodišnjih praznika na ulicama Bangkoka može uhvatiti i prava riba.
Mazanje kredom po licu
U vodu se ponekad ubacuje lekovito bilje, koje pomaže da se i sa tela i sa duše spere sve loše i suvišno. No, u najtoplijem mesecu u zemlji u kojoj se dvadeset stepeni Celzijusa smatra hladnoćom, polivanje hladnom vodom i te kako prija. Mali je korak od blagog polivanja do prave borbe vodenim pištoljima! Svuda trešti muzika, svi su veseli, raspoloženi. Tajland je zemlja osmeha, a novogodišnja proslava – Songkran, dani su sreće.
Lepljivu smesu od krede nose u malim činijama po gradu i prolaznike njome mažu po licu i telu. Mnogo Tajlanđana me je u prolazu tapkalo po obrazima, razmazujući mi kredastu smesu po čelu i obrazima. To donosi sreću, pošto monasi blagoslove daju uz oznaku kredom. Uostalom, i kiseloj zemlji se kreda dodaje da bi bolje rodila, pa što bi meni škodilo? A, po običaju, ne sme da se skida, dokle god se sama od sebe ne spere...
Ovakva proslava ima i opasnu stranu. Deca naročito vole da polivaju vozila u pokretu, što može biti pogubno. Posebno je opasno kada motociklistu iznenada sa neke terase ili sa strane zapljusne mlaz vode, pa mnogi završavaju proslavu u bolnici. Tako je jedanput umalo nastradao i moj prijatelj Vlado Šestan sa suprugom, nekadašnji ambasador Jugoslavije u Burmi, čiji su auto baš za ovaj praznik tako polili vodom, da im je na kolima pukla šoferšajbna, te umalo nisu izginuli, umalo sletevši u provaliju!
Za ovu Novu godinu stigao je i mali cunami: cela Azija i Bangkok su se tresli a rodio se cunami-miš; prepao je sve žive na obali, a kad je došao, visine od samo osamdeset centimetara rekao je prosto: “buć, ne počinjite slavlje bez mene!”