Vučićeva poseta Moskvi i "Turski tok"
Srbija već duže od decenije nastoji da postane deo magistralnog gasovoda kojim bi se iz Rusije i Srednje Azije, južnim putem, snabdevale zemlje jugoistočne i centralne Evrope. To je za našu zemlju ne samo šansa da obezbedi energetsku sigurnost tj. pouzdano i trajno snabdevanje energentom za koji mnogi govore da mu pripada budućnost, već i da na gasnom poslu zaradimo.
Srbija nema velika nalazišta gasa. Nije u stanju da podmiri ni svoje, ne naročito velike potrebe, a kamoli da izvozi gas. Ali kao tranzitna zemlja gasa dobija mogućnost već na osnovu posredničke uloge da profitira. Uz to sa transportom i skladištenjem gasa obično idu mogućnosti reeksporta gasa.
Sve u svemu došli bi u situaciju da osim energetske sigurnosti kroz transport i reeskport obezbedimo i dosta deo sredstava za pokrivanje našeg uvoza gasa, koji bi, što takođe nije beznačajno, ako smo deo tranzitnog puta, bio jeftiniji. I to iz dva razloga: sam transport je olakšan i samim tim povoljniji, i u pitanju je permanentni tok velikog obima. A kod gasa veliki brojevi igraju posebno značajnu ulogu.
Iz svega je jasno zašto je Srbija toliko bila zainteresovana za izgradnju gasovoda "Južni tok", odnosno zašto je sada među onima koji sa posebnom pažnjom iščekuju pozitivne pomake kada se radi o „recikliranju", uz ozbiljne modifikacije, projekta južnog pravaca snabdevanja Evrope gasom u vidu "Turskog toka".
Uz ekonomske efekte kojima smo se bavili cela priča za nas ima i geostrateški značaj. Srbija uz pomoć magistralnog gasovoda postaje strateški bitna lokacije i za one koji preko nje prodaju gas ili učestvuju u njegovoj prodaji, i za one koji ga kupuju. Niko nije spreman da sebi pravi veliku štetu zbog raznih političkih avantura.
To znači da će posle izgradnje gasovoda na nas mnogo povoljnije gledati sve zemlje sa kojima smo sa obe strane povezani. Neke već sada sa nama imaju dobre odnose, neke ih sada unapređuju ali sve one će biti zainteresovane da idu dalje na polju njihovog poboljšanja.
A radi se o Rusiji, Turskoj, Bugarskoj, Austriji, Mađarskoj, Italiji. De ne pominjem manje zemlje koje neće biti na magistralnom toku, preko kojih će ići od nas krak za njihovo snabdevanje, sa svim polugama moći koje nam to daje, pogotovo tokom zime. Da li bi onda Hrvatska, na primer, kao pre par godina rizikovala trgovinski sukob sa Srbijom koji bi mogao njoj preko noći da donese ogromnu štetu?
Zato je, uz sve ono što ima finansijsku podlogu, za nas jako bitno što je tokom Vučićeve posete Rusiji, naš predsednik dobio garancije od ruskog lidera da će Srbija biti uključena u "Turski tok". Neki krugovi na zapadu pokušavaju da svoj pristanak za njegovu izgradnju naplate tako što bi nametnuli da on ide preko Rumunije a ne preko Srbije. Time bi "Turski tok" velikim delom bio pod NATO kontrolom.
Moskva je sada svima jasno rekla da to ne dolazi u obzir. A oni koji sada mogu da se cenkaju oko realizacije tog projekta, drugačije će morati da se postave kada za koju godinu ruska strana obustavi transport gasa preko Ukrajine. I šta onda? Sve priče o adekvatnoj zameni ruskog snabdevanja američkim tečnim gasom će pasti u vodu. Tog gasa niti ima dovoljno, niti mu je cena prihvatljiva. Stoga možemo biti sigurni da će biti izgrađen južni magistralni tok iz Rusije za Evropu a da ćemo mi biti njegov deo.
