Kodeks novinara Srbije u godini koja se završava najviše su kršili listovi Srpski telegraf i ALO, dok se dnevnici Danas i Politika nalaze na dnu liste po broju prekršaja, saopštili su u sredu predstavnici Saveta za štampu. Među portalima na vrhu neslavne liste su Espreso, Srbija danas i BKTV njuz, dok su se najbolje pokazali portali 021, B92, Mondo i Noiz, rečeno je na konferenciji za novinare Saveta za štampu.
Poređenja radi, u 2015. godini posmatranih osam dnevnih štampanih listova prekršilo je Kodeks u 2.962 slučaja, u 2016. je bilo 4.402 prekršaja dok je u 2017. taj broj porastao na 4.717. Zanimljivo je, međutim, da su ove godine listovi kršili pravila novinarskog ponašanja po više puta u tekstovima, te je broj tekstova u kojima se krši Kodeks gotovo upola manji od broja prekršaja.
Članica Komisije za žalbe Saveta za štampu, Tamara Skroza, rekla je da ne ovogodišnji neslavni šampion po broju prekršaja ostao isti kao i prošle godine - Srpski telegraf sa 1.282 prekršaja, dok je na drugom mestu Alo sa 1.070 prekršaja.
Na neslavnoj listi novinarskog profesionalizma Kurir drži treće mesto sa 1.016 prekršaja, dok četvrto mesto zauzima Informer sa 953 koji je "pao" sa drugog mesta, na kom je bio prošle godine. Iako to liči na napredak, Skroza je naglasila da to ipak nije pokazatelj da se u tom listu broj prekršaja smanjio, već da je u drugim štampani medijima broj nepoštovanja pravila porastao.
Blic se nalazi na petom mestu, Večernje novosti na šestom, dok su Danas i Politika na sedmom, odnosno osmom mestu.
Skroza je kazala da je list Politika imao 38 prekršaja što ga označava kao list koji najmanje krši Kodeks. "Po ovoj tabeli Politika zaslužuje svaku pohvalu, ali po mom mišljenju - nikako. U toj istoj Politici ove godine imali smo izmišljanje autora teksta, što je do sada nezapamćeno, imali smo i primer mizoginije kakav nije viđen ni u jednom tabloidu. Treba brojeve uzeti sa rezervom i imati u vidu uređivačku politiku i pravac u kom list ide", rekla je ona.
Mediji pravila i smernice najjčešće krše nenavođenjem izvora informacija (u svim rubrikama), slede kršenje prava na privatnost i otkrivanje identiteta žrtve i osumnjčenih, uz često kršenje pretpostavke nevinosti kao i nepoštovanje kulture javne reči kroz prenošenje neprimerenih i neprikladnih reči u rubrikama koje prenose vesti iz rijaliti programa", rekla je Skroza.
Skroza je kazala da je najveći broj listova krši i poglavlje koje propusuje da mediji ne treba politički da se svrstavaju, kao i poglavlje koje se odnosi na to da novinar ne sme slepo da veruje izvoru informacija. Novinari su tri puta više nego u 2015. godini prikrili i namerno u tekstovima prećutali neke informacije koje bi mogle da čitaoce navedu na donošenje zaključka, rekla je ona.
Skroza je istakla da je u 2017. godini bio povećan broj naslova u štampanim medijima u kojima se javnost neopravdano uzbunjivala i zastrašivala, što to zabranjeno Kodeksom novinara.
Docentkinja Fakulteta političkih nauka Jelena Surčulija Milojević je kazala da je su za devet nedelja istraživnja online mediji u Srbiji imali 4.344 prekršaja, od kojih je najveći broj prekršaja imao portal Espreso - čak 1.548, što je gotovo trećina ukupnog broja prekršaja. Sledi Srbija danas sa 938, Telegraf sa 824 i BKTV njuz sa 525 prekršaja.
Najmanji broj kršenja kodeksa bio je na portalima 021, B92, Mondo i Noiz sa 102 prekršaja.
Surčulija Milojević je kazala da se najveći broj nepoštovanja Kodeksa novinara Srbija odnosio na nenavođenje izvora informacija, kršenje prava na privatnost i pretpostavke nevinosti i nepoštovanje kulture javnih reči. Često se krši i pravilo da naslov mora da odgovara sadržaju.
Član Komisije za žalbe Saveta za štampu Petar Jeremić ocenio je da bi broj prekršaja bio smanjen da "postoji pravosudni sistem u Srbiji koji bi kaznio medije koji ne poštuju Kodeks" i apelovao na sve medije da isprave nepravilnosti. On je pojasnio da je Komisija beležila samo nesporne slučajeve kršenja Kodeksa, a odbacivala sve u kojima postoji neka dilema.
Učesnici konferencije posebno su skrenuli pažnju da je slučaj ubijene pevačice Jelene Marjanović i ove godine bio omiljena tema tabloida, navodeći primere teškog kršenja etike u tekstovima koji su se tom temom bavili.
"Ja ne razumem zašto se time bave", rekao je Petar Jeremić i prepričao razgovor sa "urednicom jednog tabloida" koja je rekla da njen list o tome piše jer na taj način "pomaže policiji u istrazi", pošto policija ne može da iznudi dokaz od osumnjičenog za ubistvo, kao i da tvrde da se forenzička analiza radi na osnovu medijskih napisa.
Pošto se u tabloidima otvoreno piše i o maloletnoj ćerki ubijene pevačice, Jeremić je poručio "samo da se zapitaju šta će biti kad to dete bude dovoljno staro jednog dana da 'izgugla' svoje ime".
"Ni ovi brojevi ne prikazuju adekvatno bezdan u kome se nalazi srpska štampa", zaključila je Tamara Skroza.