Đukić Dejanović: Zaštititi decu od prisilnog rada

Ona je na početku konferencije o zloupotrebi dečijeg rada rekla da po istraživanjima, do deset odsto dece obavlja prisilan i težak rad i da se deca mogu zaštiti revizijom i strogom primenom postojećih akata.

"Činjenica je da je u opasnim uslovima rada u ovom momentu u Srbiji procenat od tri odsto dece jako visok, jer Srbija ima 14,4 odsto dece do 14 godina. Tamo gde je dete izloženo teškom fizičkom poslu, trefiking, zloupotrebi, to je problem celog društva i zato su ovakva okupljanja važna", rekla je Đukić Dejanović.

Dodaje, da je zahvaljujući Klir projektu i podršci američke vlade koja ga je finansirala, resorno ministarstvo došlo do značajnih podataka na osnovu kojih je izmenjeno zakonodavstvo i napravljena lista opasnih poslova za decu.

"Posebno značajan korak koji činimo je da će inspekcijske službe u saradnji sa Centrima za socijalni rad i MUP neuporedivo intezivnije raditi na ovoj neželjenoj pojavi", rekla je ministarka.

Objašnjava, da su deca ugrožena kada se radi o teškom fizičkom i nametnutom radu, kada rade ono što im stariji nalože, skupljaju sirovine...

"Deca nedozvoljeno rade i noćnim satima tako da postoje različite forme tog rada. Nažalost najviše ima Romske dece, kada je 2011.činjen popis beskućnika taj procenat je bio vrlo zadovoljavajući, ali kad se pogledala struktura tu ima najviše Roma i romske dece", navela je Đukić Dejanović.

Kaže, da deca koja imaju srećno detinjstvo nemaju osećaj da ima dece koja ga nemaju i da zato senzibilnost celog društva mora da se podigne na viši nivo.

Paunović: Deca iz ranjivih grupa izložena zloupotrebi

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović rekla je danas da deca iz ranjivih grupa postaju najčešće žrtve zloupotreba dečijeg rada.

Podaci iz Izveštaja centara za socijalni rad za 2016. godinu pokazuju da su centri za socijalni rad u starosnoj grupi korisnika od 0 do 17 godine registrovali oko 13.000 dece u sukobu sa zakonom, 9.300 dece žrtava zanemarivanja i zlostavljanja, 610 dece bez pratnje i 405 dece povratnika po readmisiji.

"Deca iz ovih grupa predstavljaju potencijalne žrtve zloupotrebe dečijeg rada" , istakla je Paunović na konferenciji "Mapa puta za eliminaciju dečijeg rada uključujući njegove najgore oblike".

Ona je rekla i da fenomen dečijeg rada i posebno štetnih oblika dečijeg rada i zloupotrebe dečjeg rada u Srbiji još uvek nedovoljno istražen.

Ipak, na osnovu pojedinih relevantnih podataka iz različitih anketa i izveštaja, može se postaviti šira slika o izloženosti dece zloupotrebi rada, kao i grupama koje su potencijalno u riziku istakla je Suzana Punović.

Ona je podsetila na rezultate istraživanje višestrukih pokazatelja položaja dece (MICS) iz 2014. koje ukazuje da je oko 10 odsto dece starosti od 5 do 17 godina, uključeno u ekonomske aktivnosti dovoljan broj sati da bi se njihov rad klasifikovao kao "nepoželjni" dečiji rad.

Na osnovu iznetih podataka najranjivijim grupama izloženim zloupotrebi dečijeg rada pripadaju deca romske nacionalnosti, deca iz najsiromašnijih porodica, deca sa teškoćama u razvoju, deca u sukobu sa zakonom, deca migranti ....

To je tema koja se nameće u savremenim uslovima ekonomskog života, a ima svoje sociološke, pravne i etičke komponente, istakla je Paunović, navodi se u saopštenju iz njene kancelarije.

Paunović je podsetila da se zloupotrebom dečijeg rada negativno utiče na intelektualni, fizički, društveni i moralni razvoj deteta, a da izloženost deteta neadekvatnom radu negativno utiče na njegovo školovanje, a posledično i na buduće dostojanstveno zaposlenje.

Govoreći o osnovnim izazovima u ovoj oblasti Paunović je istakla stvaranje normativnog okvira za praćenje pojave zloupotrebe dečijeg rada, definisanje indikatora i podataka o broju dece koji se prate i jasno definisanje mandata institucije na nacionalnom nivou koja bi bila zadužena za koordinaciju ovog procesa, objedinjavanje podataka i njihovo objavljivanje.

Na konferenciji su se obratili i prof. Slavica Đukić Dejanović, ministar bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i predsednica Saveta za prava deteta, Karla Hershey, Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji, Jovan Protić, nacionalni koordinator Međunarodne organizacije rada (MOR) u Srbiji i Žarko Šunderić, direktor Centra za socijalnu politiku (CSP).