Dokumenta: Procesi pomirenja nazaduju

Predsednica "Dokumenta" Vesna Teršelič rekla je da su nakon haške presude "šestorici" maksimalno porasle napetosti, posebno između Hrvatske i Bosne i Hercegovine, kao i da su se komentari presuda hrvatskog vođstva odrazili na smanjenje poverenja među svim postjugoslovenskim zemljama, prenosi Hina.

Vesna Teršelič je podsetila da će Haški tribunal, koji je optužio 161 osobu i osigurao da svi važni protagonisti rata dođu do sudnice, zatvoriti 21. decembra svoja vrata i ocenila da suđenja za ratne zločine nisu jedini mogući odgovor na veliki izazov izgradnje pomirenja, nego da su više nego ikada potrebni dodatni mehanizmi.

Bivši predsednik Hrvatske Ivo Josipović rekao je da je ključna reč budućnosti u regionu pomirenje. Iako buduća zbivanja ne zavise isključivo od toga, pomirenje ljudi, politika i država bitno će uticati i jedan je od važnijih faktora, rekao je Josipović.

"Ponosan sam na svoje aktivnosti jer sam uspeo pridobiti ljude koji su ozbiljno razmišljali o pomirenju, ali nažalost nisam dobio podršku drugih političara, ni levih ni desnih", naveo je Josipović i dodao da je gest pijeteta vrlo važan.

Podržao je proces traženja nestalih, ali je dodao da je ključna politička volja, koje danas, smatra, nema ni u jednoj od tri države – Hrvatskoj, Srbiji i Bosni i Hercegovini, prenosi Hina.

"Politika pomirenja nije nastavljena nakon mene i danas je pomirenje dalje nego pre pet ili deset godina jer političke elite te sukobe koriste za unutrašnje potrebe, kao i razmirice koje potpiruju sa susednim državama", rekao je Josipović.

Ne treba zanemariti želju dela elita da se istina nikad ne sazna, jer njihova prošlost nije čista, rekao je Josipović.

On je rekao da je potrebna popuno jasna politička volja, te želja da se pronađe svaka nestala osoba, kao i puno komplementarnih aktivnosti od kojih neke neće zavisiti od delovanja vlada.

"Pogrešna je nacionalistička dogma da dobar Hrvat, Srbin ili Bošnjak mora mrzeti druge. Ispravno je da je to onaj koji se bori za dobre i plemenite odnose među ljudima i državama", zaključio je Josipović.

Analitičar Žarko Puhovski složio se da procesi pomirenja slabe i ocenio da okretanje prema manjinama, premda je to nužna liberalna politika, neće dati rezultate, jer je za pomirenje potrebna ozbiljna većina.

Ta ozbiljna većina danas je podložna nacionalističkim politikama, što je vidljivo po brojnim pokazateljima, poput onoga da većina u Hrvatskoj teško osuđuju ustaše, rekao je Puhovski.

Upozorio je da se i danas o žrtvama govori u obliku hiljada na ovoj ili onoj strani i da bi trebalo poći ne samo od tačnog broja nego i tačnog imena i prezimena svake osobe i da treba istražiti okolnosti stradanja svake konkretne osobe.

Nacionalizam pruža mobilizaciju emocija i svaka politika se postavlja u ulogu takmaca, koji je više stradao u regiji, rekao je Puhovski i dodao da je jedan broj političara upleten u ratne zločine i da se od njih ne može očekivati da se suoče s prošlošću.