"Ceo život sam provela ovde u bistrou i vlasnik sam postala 1954. godine kada je umro moj otac", rekla je Frans presu visoka baka s plavim očima, uvek doterana i raspoložena za šalu.
Njena mala kafana se nalazi pored crkve Isberga, mesta sa oko 10.00 stanovnika oko sat vremena vožnje od Lila. Mari-Luiz je rekla da su poslednji radovi na kafani bili 1958. godine i da je od tada sve ostalo u istom stilu.
Baka, rođena 23. novembra 1917. godine, sa 14 godina je počela da pomaže ocu u kafani.
"Roditelje smo morali da slušamo u to vreme. Dok je sada obrnuto, roditelji slušaju decu. Drugarice su dolazile u bistro da me vide, ali mi je majka govorila da je moje mesto iza šanka da ih služim a ne da pričam", rekla je Mari-Luiz imitirajući strog glas majke.
Baka je ispričala da u njeno vreme nije bilo viskija, već se služilo pivo i bela slatka vina popun Pernoa i Dibonea kao i čuveno piće Rikar, omiljeno radnicima.
Mari-Luiz svakog jutra u 8.15 otvara kafanu, koja nema naziv jer, kako je rekla, "nije potreban naziv kad se pije dobro pivo". Obavezno popije jedno alkoholno piće sa prvom mušterijom i kaže da je tajna dugovečnosti "raditi baš ono što se ne sme".
"Jedem sve što mi je kao zabranjeno, majonez i kornišone", rekla je ona i dodala da nikad nije nešto šetala kako svi preporučuju. "Više volim da se vozim kolima kao i deca", rekla je ona.
Mari-Luiz se nije nikad udala i nema decu. Nema mobilni telefon, ne zna da koristi internet i nikada nije imala bankarsku karticu.
"Kad nemam para u novčaniku, onda grdim da mi je đavo kriv, a kad ima para, onda se zahvalim dobrom bogu", dodala je ona i rekla da obožava ukrštene reči a televiziju gleda samo kad je neka emisija o putovanjima.
Iako je rekla da je "sahranila brojne prijatelje", baka dodaje da će ostati verna svom bistrou i mestu iza šanka ali i "radoznala mala zverka" kako je sebe šaljivo nazvala.
Francuzi su poznati po dugovečnosti a mnogi smatraju da je to zbog konzumiranja vina, ali u umerenim dozama.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR