Upravnici odlučuju, građani pomažu

ZA loše stanje zgrada u Srbiji, pored zuba vremena, najzaslužniji su vlasnici stanova. Većina njih je nezainteresovana za zajednički prostor. Hodnike, ulaze, dvorište posmatraju kao nešto tuđe, što opština ili neko drugi treba da sređuje. Zbog ovakvog nemarnog stava, reagovala je država. Donet je novi Zakon o stanovanju, koji treba da "trgne" građane. Ako neće oni da se pozabave realnim problemima, onda će morati da plate profesionalne upravnike.

Stari problemi, kao što je nedolazak na sastanak ili odbijanje da daju novac za uređenje, odlazi u prošlost.

Upraviteljima i stambenoj zajednici novim propisima omogućeno je da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi. Uveden je kvorum za održavanje sednice, čime se pojednostavio i učinio efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja.

PROČITAJTE JOŠ - Profesionalno upravljanje zgradama još bez cenovnika

Nema više jednoglasnog odlučivanja, isključeno je pravo "veta". Time se motivišu vlasnici posebnih delova da se aktivno uključe u rešavanje pitanja u nadležnosti stambene zajednice. Zakonom, olakšano je odlučivanje, ako građani ne žele da učestvuju u radu stambene zajednice.

Sada, kvorum čini većina od ukupnog broja članova. Ako sednica nije održana zbog nedolaska komšija, ponovo se saziva sa istim dnevnim redom najranije za deset, a najkasnije za mesec dana. Kvorum za ponovljenu sednicu čini jedna trećina stanara.

Odluke se donose prostom većinom glasova (51 odsto) prisutnih koji imaju pravo. Postoje i izuzeci, pa je neophodna dvotrećinska većina za donošenje odluka o raspolaganju zajedničkim delovima zgrade, kreditnom zaduživanju, poveravanju upravljanja profesionalnom upravniku.

Ono što može da bude veliki problem je stavka koja se odnosi na izbor profesionalnog upravnika. Za to treba dvotrećinska većina ukupnog broja vlasnika posebnih delova zgrade. Vlasnici stanova teško pristaju da kućne budžete opterete sa još 500-600 dinara mesečno. Ako biraju upravnike među vlasnicima stanova, potrebna je prosta većina odnosno 50 plus jedan glas. Dešava se da stanari negoduju što taj upravnik (komšija) traži nadoknadu na koju ima pravo.

Vlasnik stana može glasati i pisanim putem, i u tom slučaju, za potrebe izračunavanja kvoruma, smatra se da prisustvuje sednici. On, takođe, može glasati i putem zastupnika, odnosno punomoćnika.

Ukoliko je gazda stana nepoznat, odnosno nedostupan, njegov glas se ne uračunava u kvorum, odnosno ukupan broj glasova u postupku odlučivanja. A smatra se da je nedostupan ukoliko se tri puta uzastopno ne odazove na sednicu skupštine stambene zajednice, a da nije obavestio upravnika, odnosno stambenu zajednicu o razlozima neodazivanja.

PROČITAJTE JOŠ - Rok za izbor upravnika ističe 12. decembra

Po novom, stambenoj zajednici se daje status pravnog lica, pa može i da podigne kredit. Svaka zgrada mora da ima svoj račun.

Zakon o stanovanju je izričit i kaže da svaka zgrada mora da ima upravnika zgrade, ako ga ne izabere sledi prinudna uprava.

KAKO POSTATI PRVI ČOVEK ZGRADE

PREDSEDNIK skupštine zgrade ili vlasnik stana ako zgrada nema predsednika saziva sednicu skupštine stambene zajednice. Iz opštine uzima obrazac prijave za registraciju ili ga skine sa sajta. Popunjava ga posle sednice sa podacima o podnosiocu prijave, o stambenoj zajednici, o upravniku ili profesionalom upravniku... Sa tim dokumentom, zapisnikom sa sednice i plaćenom taksom od 300 dinara odlazi u opštinu najkasnije 15 dana posle konstitutivne sednice. Dokumentaciju predaje na šalter opštine za registratora. On upisuje stambenu zajednicu, a upravnik rešenje o registraciji preuzima kada plati taksu od 500 dinara.

PROČITAJTE JOŠ - Stanarima ističe rok da dobiju upravnika