Nisu objavljeni detalji sporazuma koji su zvaničnici dveju zemalja danas potpisali u glavnom gradu Mjanmara, Nepjidou, prenosi Bi-Bi-Si (BBC).
U Bangladešu je saopšteno da je to prvi korak, dok su vlasti Mjanmara saopštile da su spremne da prime Rohindže "što je pre moguće".
Humanitarne službe su izrazile zabrinutost zbog mogućosti prisilnog vraćanja Rohjindža ako im bezbednost ne može bii garantovana.
Od kraja avgusta više od 620.000 pripadnika muslimanske manjine Rohindža pobeglo je iz države Rakin u Mjanmaru u susedni Bangladeš zbog operacija vojske u toj oblasti.
Rohindže generacijama žive u Mjanmaru, nekadašnjoj Burmi, ali im budistička većina ne priznaje državljanstvo.
Državni sekretar u Ministarstvu rada, imigracije i stanovništva Mjanmara rekao je da su spremni da Rohindže prime nazad čim iz Bangladeša budu dobili ispunjene formulare s njihovim ličnim podacima, prenosi agencija Rojters na svom sajtu.
On je rekao da je memorandum o razumevanju potpisan danas, zasnovan na sporazumu te dve zemlje o repatrijaciji iz 1992-1993. koji je potpisan takođe posle nasilja u Mjanmaru.
Ujedinjene nacije i drugi smatraju da akcije vojske Mjamnara izgledaju kao etničko čiščenje - koristi nasilje, zastrašivanje i paljenje kuča da bi se Rohindže prisilile na bekstvo.
Specijalna izaslanica UN Pramila Paten izjavila je danas da je vojska Mjanmara široko činila zverstva nad ženama i devojčicama koje pripadaju muslimanskoj manjini Rohindža i da se to može smatrati ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom.
Vlada Mjanmara negirala je da je počinila bilo kakva zverstva.
Državni sekretar SAD Reks Tilerson rekao je juče da je vojna akcija Mjanmara protiv Rohindža predstavlja etničko čišćenje.
Komentari (0)
POŠALJI KOMENTAR