DO ČETVRTKA SVI NA IGLAMA Katalonija ipak proglašava JEDNOSTRANU NEZAVISNOST?
Parlament Katalonije će u četvrtak ujutru održati plenarnu sednicu, na kojoj bi, kako mnogi strahuju, mogla biti jednostrano proglašena nezavisnosti tog španskog regiona.
Komentara 0
Portparol regionalne stranke "Zajedno za da" izjavio je danas da će se na toj sednici razmotriti odgovor na odluku španske vlade da pokrene proces suspendovanja ovlašćenja katalonske administracije i njihovog prenošenja na centralne vlasti.
On je dodao da ta katalonska stranka, članica većinske koalicije u regionalnom parlamentu, planira da pokrene žalbu protiv te odluke španske vlade.
Španska vlada je u subotu odlučila da pokrene proces primene člana 155 ustava zemlje, kojim će se na centralnu vladu preneti ovlašćenja katalonske administracije.
O tim merama, kojima bi se suspendovala regionalna vlada Katalonije, u petak 27. oktobra treba da se izjasni španski Senat, u kome vladajuća Narodna partija premijera Marijana Rahoja ima većinu. Očekuje da će on dobiti i široku podršku opozicionih senatora za mere na očuvanju jedinstva Španije.
U Kataloniji je 1. oktobra održan referendum o nezavisnosti, na kome se oko 90 odsto građana izjasnilo za odvajanje od Španije. Taj referendum, na kome je odziv bio nešto preko 40 odsto, prethodno je najviše sudsko telo Španije proglasilo neustavnim.
Katalonski lider Karles Pudžedemon je 10. oktobra u govoru pred parlamentom izjavio da Katalonija pristupa proglašenju nezavisnsoti, ali je predložio zamrzavanje primene tog proglašenja na nekoliko nedelja, kako bi se omogućio "dijalog sa španskom vladom uz međunarodno posredovanje".
Vlada u Madridu je zatim dala rok Pudždemonu da razjasni da li je u tom svom dvosmislenom govoru proglasio nezavisnost, ili nije. Pošto on ponovo nije dao jasan odgovor, 21. oktobra je premijer Rahoj je aktivirao član 155 Ustava, a španska vlada predložila niz mera za preuzimanje nadležnosti poslova regionalne vlade Katalonije.
Te mere podrazumevaju razrešenje katalonske vlade i preuzimanje kontrole nad parlamentom, izborima, administracijom i medijima.
Razrešene katalonske vlasti trebalo bi da zamene "organi i administracija" koju izabere španska vlada, "ili ih kreira s tom namerom". Time su obuhvaćene radnje, rezolucije i ostale odredbe: imenovanja, otpuštanja ili disciplinski pravilnik o osoblju kao i službene publikacije.
Funkcije koje je ranije imala katalonska vlada prelaze u ruke novih upravitelja što uključuje kontrolu regionalne policije (Mošos d`Esquadra) i medija poput regionalne javne televizije (TV3).
U tom smislu, vlada u Madridu će preuzeti područje telekomunikacija, kao i elektronskih, audio i video komunikacija katalonske vlade.
Rahoj ima ovlašećenja da raspusti katalonski parlament i raspiše prevremene regionalne izbore u Kataloniji.
Centralna vlast namerava da interveniše i na planu upravljanja privredom i poreskom upravom.
Mere koje je predložila španska vlada biće na snazi sve dok mandat ne preuzme nova katalonska vlada, nakon parlamentarnih izbora u Kataloniji.
Politički analitičari u Madridu ocenjuju da će vlada imati ozbiljnih problema da u praksi primeni kontrolu nad Katalonijom.
Potencijalni scenario uključuje da policija i javni službenici u Kataloniji odbiju da se povinuju nalozima centralnih vlasti.
Separatisti takođe mogu da organizuju akcije građanske neposlušnosti, kao što je "opkoljavanje" katalonskih institucija koje bi Madrid preuzeo.
Španski ministar inostranih poslova Alfonso Dastis izjavio je u nedelju da se nada da će ljudi iz Katalonije zanemariti bilo kakve instrukcije katalonskiih lidera.
U izjavi BBC, on je rekao da vlada pokušava da radi i da nastoji, mada nerado, da ponovno uspostaviti pravni poredak i ustavne odredbe, ali dodaje isto tako i da katalonski propisi, nastavljaju da važe.
- Mi ćemo uspostaviti vlast koja će odlučivati na dnevnoj bazi o svakodnevnim poslovima Katalonije u skladu sa katalonskim zakonima i propisima - rekao je Dastis.
Izabrani senatori koji će odlučivati o Kataloniji
Španske političke partije su danas odredile 27 senatora koji će proučiti načine na koje bi vlada mogla da upravlja Katalonijom i spreči proglašenje nezavisnosti tog regiona.
Komisiju čini 15 senatora iz vladajuće Narodne partije premijera Marijana Rahoja, šest iz najveće opozicione Socijalističke partije dok je preostalih šest članova komisije iz manjih stranaka.
Mere koje dozvoljava član 155 Ustava Španije uključuju i raspuštanje katalonske regionalne vlade.
Očekuje se da komisija izvesti katalonskog lidera Karlesa Pudždemona o svojim namerama i pozove ga da, najverovatnije do četvrtka, iznese svoje argumente. Senat će o aktiviranju mera glasati u petak.
Rahojeva partija ima apsolutnu većinu u Senatu pa je usvajanje mera praktično zagarantovano.