Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, Krulj je istakao takođe istakao da je javni dug na nivou centralne države sada oko 65 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), što je blizu kriterijuma iz Mastrihta za punopravne članice EU, sa kojima se i one veoma teško nose.

Srbija je, prema njegovim rečima, već uspela da ispuni jedan od finansijskih uslova iz Mastrihta - smanjen je budžetski deficit ispod tri odsto BDP-a, i to znatno ispod te granice, a nemamo problem ni sa inflacijom.

"Treba istaći i da je suficit budžeta Srbije sada oko 550 miliona evra, a setimo se samo da smo decenijama unazad stalno govorili i raspravljali o velikom deficitu budžeta, koji je često bio veći od planiranog", naglasio je Krulj.

Komentarišući aktuelni trogodišnji stend-baj aranžman s Međunarpodnim monetanim fondom (MMF), koji se veoma uspešno privodi kraju, prof. dr Vladimir Krulj je naglasio da je to "sigurno najuspešniji aranžman sa Fondom u novijoj istoriji srpske ekonomije, ali i sigurno jedan od najuspešnijih aranžmana koji je imao MMF u poslednje vreme" .

Potencijalni ulazak Srbije u novi aranžman sa MMF-om je u ovom trenutku, smatra on, stvar procene, jer našoj zemlji u ovom trenutku nije potrebna finansijska podrška Fonda za nastavak reformi. S druge strane, kako primećuje, treba uzeti u obzir i veoma dobru saradnju sa MMF-om u sprovođenju programa reformi.

"U svakom slučaju, verujem da će Vlada Srbije po pitanju novog aranžmana sa MMF-om doneti odluku u našem najboljem interesu", naglasio je Krulj.

Ocenjujući da su stvorene dobre osnove za dinamičan privredni rast i u narednoj godini, on je takođe ukazao na veoma dobre rezultate u infrastrukturnim projektima.

U tom kontekstu je podsetio da se završava izgradnja Koridora 10, dobro napreduju radovi na Koridoru 11, a posebno je istakao planirane regionalne infrastrukturne projekte, poput autoputa od Niša do Albanije (koji podržava EU), od Beograda do Sarajeva (u koji bi se uključila Turska), kao i projekat brze pruge od Beograda do Novog Sada (u saradnji sa Kinom).

Krulj je takođe apostrofirao činjenicu da je nivo stranih investicija u prošloj godini bio blizu dve milijarde evra, a to su u velikoj meri pre svega grinfild investicije koje podrazumevaju nove fabrike i nova radna mesta, a ne kupovine uspešnih preduzeća, kao što je to bio slučaj decenijama unazad.

Jedan od ključnih izazova za Vladu Srbije u narednom periodu biće rešavanje statusa preostalih strateških preduzeća, uz očekivanje da će do kraja godine biti rešeno pitanje Galenike, kao i dalje privlačenje novih investitora, zaključio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj.