Preventivnim pregledima sprečite bolesti vida

Piše: Lj. Petrović

Izvor: Dnevnik.rs

“Povećava se broj ljudskih aktivnosti i sve su raznovrsniji oblici profesionalnog i društvenog života, pa je utoliko i važnost vida za kvalitet života sve veća. Imajući u vidu ove činjenice, akcija pregleda građana povodom obeležavanja Svetskog dana vida treba da usmeri pažnju celog društva na moguće mere prevencije oštećenja vida i slepilo. Svetski dan vida obeležava se svake godine drugog četvrtka u oktobru, a Klinika za očne bolesti godinama podržava ovu akciju, koja ima za cilj da ukaže na značaj vidne funkcije i doprinese ranom otkrivanju i lečenju poremećaja koji dovode do oštećenja vida i slepila”, kaže dr Čanadanović i dodaje da na Klinici redovno obeležavaju i Svetski dan borbe protiv glaukoma.

Procenjuje se da u svetu ima oko 285 miliona ljudi sa slabim vidom, od kojih je 39 miliona slepo.

“Globalno posmatrano, i dalje je u svetu najveći broj ljudi slabovido ili slepo zbog katarakte, i to više od 18 miliona ljudi na oba oka, od kojih 50 odsto njih živi u nerazvijenim zemljama. Glaukom je drugi po redu uzročnik slepila. Očekuje se da će 2020. godine 80 miliona ljudi u svetu bolovati od ove očne bolesti”, navodi dr Čanadanović.

Prema njegovim rečima, značajno mesto među uzročnicima slepila i slabovidosti zauzimaju i posledice šećerne bolesti na oku, posebno u populaciji AP Vojvodine, s obzirom na veći broj obolelih od šećerne bolesti u odnosu na ostale delove naše zemlje. U zemljama razvijenog sveta glavni uzrok slepila i slabovidosti je senilna degeneracija makule.

“U dečjoj populaciji glavni uzroci poremećaja vidne funkcije su refrakcione anomalije, razrokost i slabovidost, odnosno ambliopija. Zastupljeni su kod od sedam do 10 odsto predškolske i školske dece, a udeo u celokupnoj populaciji iznosi oko dva procenta”, kaže dr Čanadanović. Kada je reč o ovim bolestima, Čanadanović ističe da svako može i treba da vodi računa o načinu života i navikama.

“Veoma je bitna kontrola faktora rizika, a to su krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Periodični očni pregledi treba da se sprovode kod svih, a posebno kod obolelih od sistemskih bolesti i kod osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Mnoge očne bolesti u ranoj fazi ne daju simptome ili im je napredovanje sporo. Nažalost, često sa otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kad je vid već ozbiljno oštećen ili izgubljen, pre svega kod glaukoma i oštećenja oka kao posledice šećerne bolesti”, napomenuo je dr Čanadanović.

Kada je reč o bolestima oka kod dece, neophodno je da se sprovode skrininzi u najranijem životnom dobu, po mogućnostu do četvrte godine starosti. Čanadanović ocenjuje da, nažalost, i u zemljama razvijenog sveta oftalmolozi pregledaju svega 15 odsto dece, a oko 22 odsto mališana podvrgava se skriningu vida do šeste godine, odnosno do polaska u školu.

“U Domu zdravlja 'Novi Sad' se tokom cele godine radi preventivni skrining dece predškolskog uzrasta i učenika sedmog razreda osnovne škole. Preko predškolskih i školskih ustanova upućuje se poziv roditeljima da dovedu decu na oftalmološki pregled”, rekao je dr Čanadanović i dodao da i oftalmolozi i pedijatri savetuju roditelje da odvedu dete na prvi pregled vida u četvrtoj godini života.